1 Avimeleh, sin Jerovalov, ode u Sihem k braći svoje majke, i reče njima i celom rodu svoje majke: 2 „Recite stanovnicima Sihema: ’Šta je bolje za vas: da nad vama vlada sedamdeset ljudi, svi Jerovalovi sinovi, ili da nad vama vlada jedan čovek? Setite se da sam ja vaše telo i krv.’“

3 Kad su braća njegove majke prenela sve ove reči svim stanovnicima Sihema, njihovo srce se priklonilo Avimelehu. Govorili su: „On je naš brat.“ 4 Tada su mu dali sedamdeset šekela srebra*Oko 800 gr. iz hrama Val-Verita; s tim je Avimeleh unajmio neke ništarije i pustolove, koji su pošli za njim. 5 Zatim je otišao u dom svoga oca u Ofru i pobio svoju braću, Jerovalove sinove, njih sedamdeset, na jednom kamenu. Preživeo je samo Jerovalov najmlađi sin, Jotam, koji se sakrio. 6 Posle toga su se okupili svi stanovnici Sihema i Vet-Mila i postavili Avimeleha za cara kod hrasta koji stoji kod Sihema.

7 Kad su to javili Jotamu, on ode, stade na vrh gore Gerizima i povika iz sveg glasa: „Poslušajte me, meštani Sihema, tako vas čuo Bog!

8 Pošla jednom stabla da pomažu cara koji će vladati nad njima. Rekli su maslini: ’Vladaj nad nama.’

9 Maslina im odgovori: ’Zar da se odreknem svoje masnoće, kojom se čini čast bogovima i ljudima, da bih se njihala nad drugim drvećem?’

10 Stabla rekoše smokvi: ’Dođi i vladaj nad nama.’

11 Smokva im odgovori: ’Zar da se odreknem svoje slatkoće i svog izvrsnog ploda, da bih se njihala nad drugim drvećem?’

12 Stabla rekoše lozi: ’Dođi i vladaj nad nama.’

13 Ali loza im odgovori: ’Zar da se odreknem svoga vina koje veseli bogove i ljude, da bih se njihala nad drvećem?’

14 A sva stabla rekoše trnu: ’Dođi i vladaj nad nama.’

15 Trn odgovori stablima: ’Ako zaista hoćete da me pomažete za cara nad vama, dođite i sklonite se u moj hlad. A ako nećete, neka plane oganj iz trna i spali kedrove livanske.’

16 Jeste li, dakle, postupili časno i savesno kad ste zacarili Avimeleha? Jeste li dobro postupili prema Jerovalu i njegovom domu? Jeste li mu pravo učinili nakon svega što je učinio za vas? 17 Moj je otac ratovao za vas dovevši svoj život u opasnost, te vas izbavio iz ruke madijanske, 18 a vi ste danas ustali protiv kuće moga oca i pobili njegove sinove, sedamdeset ljudi na jednom kamenu, i postavili Avimeleha, sina sluškinje, za cara nad meštanima Sihema, jer vam je brat. 19 Ako ste postupili časno i savesno prema Jerovalu i njegovom domu, onda se radujte s Avimelehom, i on neka se raduje s vama. 20 A ako niste, neka plane oganj iz Avimeleha i spali meštane Sihema i Vet-Mila, i neka plane oganj iz meštana Sihema i Vet-Mila i spali Avimeleha.“

21 Tada Jotam pobeže. Pošto je utekao, otišao je u Vir i tamo se nastanio, kako bi se sklonio od svoga brata Avimeleha.

22 Avimeleh je vladao nad Izrailjem tri godine. 23 Ali Bog unese zao duh između Avimeleha i meštana Sihema, koji nisu bili odani Avimelehu. 24 To je bilo zbog toga da se osveti zločin počinjen nad sedamdesetoricom Jerovalovih sinova i da njihova krv padne na Avimeleha, njihovog brata, koji ih je pobio, kao i na meštane Sihema koji su mu pomogli da pobije svoju braću. 25 Meštani Sihema su radi njega postavljali zasede po gorskim vrhovima i pljačkali svakog ko je pored njih prolazio putem. To je bilo javljeno Avimelehu.

26 Tada je u Sihem došao Gal, sin Evedov, sa svojom braćom, koji je zadobio poverenje meštana Sihema. 27 Izađu oni u polje i oberu svoje vinograde. Kad su izmuljali grožđe, upriličili su slavlje; otišli su u hram svojih bogova, gde su jeli, pili i proklinjali Avimeleha. 28 Tada Gal, sin Evedov, reče: „Ko je Avimeleh da bismo mu mi, Sihemljani, služili? Zar ne bi trebalo da Jerovalov sin i njegov nadglednik Zevul služe ljudima Emora, oca Sihemova?! Zašto da služimo Avimelehu? 29 Da je ovaj narod u mojoj vlasti, ja bih svrgnuo Avimeleha! Rekao bih mu: ’Skupi svu svoju vojsku i izađi u boj!’“

30 Kad je Zevul, gradski glavar, čuo reči Gala, sina Evedovog, razgnevio se. 31 Tajno je poslao glasnike Avimelehu poručivši: „Eno, Gal, sin Evedov, i njegova braća, došli u Sihem i bune grad protiv tebe. 32 Zato ustani noću, ti i narod koji je s tobom, i postavi zasedu u polju. 33 Ujutro, čim grane sunce, digni se i navali na grad. Kad Gal izađe pred tebe sa narodom koji je s njim, čini s njim šta god hoćeš.“

34 Ustane Avimeleh noću, i sav narod s njim, i postave zasedu oko Sihema u četiri čete. 35 Čim je Gal, sin Evedov, izašao i stao kod ulaza gradskih vrata, Avimeleh ustane iz zasede sa narodom koji je bio s njim.

36 Gal je primetio ljude, pa je rekao Zevulu: „Gle, neki ljudi silaze s gorskih vrhova.“

Zevul mu reče: „To su senke sa gora, pa ti se čini kao da su ljudi.“

37 Gal opet reče: „Evo, ljudi silaze s visa, a jedna četa dolazi iz pravca Čarobnjakovog hrasta.“

38 Zevul mu reče: „Gde ti je sad jezik? Govorio si: ’Ko je Avimeleh da bismo mu služili?’ Nisu li to ljudi koje si prezirao? Hajde sad, izađi i ratuj s njim!“

39 Gal izađe predvodeći stanovnike Sihema i stupi u boj sa Avimelehom. 40 Međutim, Avimeleh je poterao Gala u beg, te je ovaj pobegao. Mnogo ljudi je izginulo sve do vrata. 41 Avimeleh je živeo u Arumi, a Zevul je proterao Gala i njegovu braću iz Sihema.

42 Sledećeg dana je narod izašao u polje, i to je bilo javljeno Avimelehu. 43 Avimeleh povede ljude, podeli ih u tri čete i postavi zasedu u polju. Videvši da narod izlazi iz grada, navalio je na njih i pobio ih. 44 Onda Avimeleh i čete koje su bile s njim navale na ulaz od gradskih vrata, a dve čete napadnu sve koji su bili u polju i pobiju ih. 45 Avimeleh je ratovao protiv grada celog tog dana. Nakon što je osvojio grad, pobio je ljude koji su bili u njemu. A grad je razorio i posuo ga solju.

46 To su čuli svi stanovnici u sihemskoj kuli, pa su otišli u sklonište hrama El-Verita. 47 Kad su javili Avimelehu da su svi stanovnici u sihemskoj kuli okupili tamo, 48 Avimeleh se popne na goru Salmon, on i svi ljudi s njim, uzme sekiru u ruke i naseče granja, pa ponese na ramenima. Onda reče ljudima s njim: „Što ste videli da sam ja uradio, brzo uradite i vi.“ 49 Svaki čovek je odsekao po granu, pa su pošli za Avimelehom. Granje su stavili na sklonište i zapalili vatru nad onima unutra. Tako su izginuli svi ljudi iz sihemske kule, oko hiljadu muškaraca i žena.

50 Avimeleh ode u Teves. Tamo se utaborio i zauzeo grad. 51 Ali usred grada se nalazila jaka kula. Tamo su pobegli svi muškarci i žene – svi stanovnici grada – zatvorili se, i popeli se na krov kule. 52 Avimeleh je dospeo do kule i napao je. Kada se približio vratima kule da je zapali, 53 neka žena baci mlinski kamen Avimelehu na glavu i slomi mu lobanju.

54 On brzo pozva momka koji mu je nosio oružje i reče mu: „Izvadi svoj mač u ubij me, da ne pričaju o meni: ’Žena ga je ubila.’“ Njegov momak ga je probo i tako je umro. 55 Kad su Izrailjci videli da je Avimeleh mrtav, svaki se vratio u svoje mesto.

56 Tako je Bog uzvratio Avimelehu za njegov zločin koji je počinio nad svojim ocem pobivši sedamdesetoricu svoje braće. 57 A Bog je svalio svaki zločin ljudi iz Sihema na njihovu glavu. Tako ih je stigla kletva Jotama, sina Jerovalova.