12
Jeremijina tužbalica
1 Pravedan si, Gospode,
kad god ti se tužim,
ali ću ipak da ti govorim o pravdi:
Zašto su napredni putevi pokvarenjaka?
Zašto likuju svi podli zlotvori?
2 Ti si ih posadio i već se ukoreniše,
napreduju i već donose plod.
Blizu si njihovih usta,
ali daleko od nutrine njihove.
3 A ti me, Gospode, poznaješ,
vidiš me i ispituješ srce moje spram tebe.
Poteraj ih ko ovce na klanje,
odvoji ih za dan klanja!
4 Dokle će zemlja da tuguje,
da sahne rastinje po svim poljima
od zla onih što tu prebivaju?
Propale su i životinje i ptice
jer je narod rekao:
„Neće on da vidi naše skončanje!“
Božiji odgovor
5 „Ako si se umorio trčeći s pešacima,
kako li ćeš se tek ogledati s konjima?
Kada u spokojnoj zemlji padaš,
šta li ćeš da radiš na jordanskom čestaru?
6 Jer i braća tvoja
i dom tvoga oca su te izneverili
i na sav glas su vikali za tobom.
Ne veruj im
čak i kada ti ljubazno govore.
7 Dom sam svoj napustio
i svoje nasledstvo ostavio.
Voljenu sam svoju predao
u ruke njenih neprijatelja.
8 A sada je moje nasledstvo
kao lav u šumi
što na mene rikom riče.
I zato ga mrzim.
9 Je lʼ nasledstvo moje
pirgava ptica grabljivica?
Lešinari, sjatite se na nju svud unaokolo!
Idite, sakupite sve životinje na polje,
dovedite ih na hranu.
10 Mnogi su pastiri izlomili moj vinograd
i izgazili moj deo.
Pretvorili su moj mili deo
u golu pustinju.
11 Da, pretvorili su je u pustinju
i sada preda mnom opustošena tuguje.
U pustaru je pretvorena zemlja
i to nikoga ne potresa.
12 Preko pustinjskih ogolelih visova
došli su zatirači,
jer Gospodnji mač satire
s kraja na kraj zemlje
i nema mira ni za koga.
13 Sejaće pšenicu, a trnje će žeti.
Iznuriše se, a nikakve koristi.
Stidite se svojih uroda
zbog Gospodnjeg plamtećeg gneva!
14 Ovako kaže Gospod svim mojim zlim susedima koji napadaju zemlju koju sam dao mom narodu Izrailju u nasledstvo: evo, počupaću ih iz njihove zemlje, a iz njihove ću sredine da iščupam Judin dom. 15 A kada ih iščupam, vratiću se da im se smilujem i dovedem svakog na njegovo nasledstvo i svakog na njegovu zemlju. 16 I ako se istinski nauče putevima moga naroda, da se zaklinju mojim imenom – ’Tako nam živog Gospoda’ – onako kako su oni moj narod naučili da se kunu Valom, naseliće se usred mog naroda. 17 Ali ako ne poslušaju, ja ću da iščupam taj narod, da iščupam i da zatrem – govori Gospod.“