15
1 Gospod mi je rekao: „Ako bi Mojsije i Samuilo stali pred mene ne bi se moja duša priklonila ovom narodu. Oteraj ih od mene! Neka idu. 2 A ako ti kažu: ’A gde da idemo?’, ti im odgovori: ’Ovako kaže Gospod:
U smrt, ko je za smrt;
pod mač, ko je za mač;
u glad, ko je za glad;
u izgnanstvo, ko je za izgnanstvo.’
3 Navaliću na njih četiri stvari – govori Gospod – mač što ubija, pse što trgaju, ptice nebeske i zveri zemaljske što proždiru i tamane. 4 Učiniću ih prizorom grozote za sva carstva sveta zbog Judinog cara Manasije, sina Jezekijinog, zbog onog što je uradio u Jerusalimu.
5 O, Jerusalime, ko će da ti se smiluje?!
Ko će da te požali
i ko da ti svrati i upita te za zdravlje?
6 Ti si mene napustio – govori Gospod –
ustuknuo si,
a ja ću zamahnuti rukom na tebe
i razoriću te.
Umorilo me je da ti popuštam.
7 Razvejaću ih vilama na vratima zemlje.
Pobiću decu mom narodu,
satrću ih jer se ne kaju
zbog svojih puteva.
8 Više nego morskog peska
biće preda mnom udovica,
majki mladića protiv kojih ću dovesti
zatirača usred dana.
Učiniću da se iznenada na njih
strovale muka i užas.
9 Klonula je ona što je sedmoro rodila,
dah je ispustila,
sunce joj je zašlo još za dana.
Posramljena je, zacrvenela se,
a njihov ostatak ću dati maču njihovih neprijatelja
– govori Gospod.“
10 Kuku majko, što si me rodila!
Čovek sam nesloge,
čovek oko kog se gloži cela zemlja!
Nitʼ sam pozajmljivao, nitʼ su mi pozajmljivali,
a svaki me proklinje.
11 Gospod odgovori:
„Oslobodiću te zaista za tvoje dobro.
Zaista ću dati da te neprijatelj moli
u vreme pogroma i u vreme nevolje.
12 Slomi li ko gvožđe,
gvožđe sa severa i bronzu*Ili: mjed, najčešće legura bakra i cinka.?
13 Tvoja dobra i imanja tvoja
dajem kao plen, u bescenje,
za sve tvoje grehe
po svim tvojim granicama.
14 Predaću te neprijateljima tvojim
u zemlji koju ne znaš,
da im služiš;
jer moj gnev je vatru zapalio
i protiv tebe ona bukti.“
15 O, Gospode, ti znaš, ti me se seti.
Seti me se i osveti se za mene onima što me kinje.
Ne daj da me zbriše sporost tvoga gneva.
Ti znaš da za tebe trpim ruglo.
16 Tvoje reči su se našle i ja sam ih pojeo!
Tvoje reči su postale radost i veselje mome srcu!
Jer, tvoje je ime prizvano na mene,
o, Gospode, Bože nad vojskama!
17 Ja ne sedim u društvu veseljaka
i ne veselim se.
Sedim sam, baš zbog ruke tvoje,
jer si me jarošću preplavio.
18 Zašto mome bolu nema kraja?
Zašto mojoj rani nema leka, što odbija da bude izlečena?
A ti si mi stvarno kao potok nepostojan,
voda što presuši.
19 I zato ovako kaže Gospod:
„Ako se vratiš, izlečiću te
i preda mnom ćeš stajati.
I ako razdvojiš vredno od bezvrednog
bićeš kao moja usta.
I oni će se okretati tebi
ali ti ne smeš da se okrećeš k njima.
20 Napraviću od tebe
utvrđeni bronzani zid za narod ovaj.
Boriće se protiv tebe,
ali te neće nadvladati.
Jer ja sam s tobom
da te spasem i izbavljam
– govori Gospod.
21 Izbaviću te iz ruku zlikovaca!
Iz šaka svirepih otkupiću te!“