1 Bio neki čovek, farisej, po imenu Nikodim, jedan od vodećih ljudi među Jevrejima. 2 On je došao k Isusu po noći i rekao mu: „Učitelju, znamo da si ti učitelj koga je Bog poslao. Niko, naime, ne može činiti ove znake koja ti činiš ako Bog nije sa njim.“

3 Isus mu odgovori: „Zaista, zaista ti kažem: niko ne može videti Carstvo Božije ako se nanovo*Ili: od gore. ne rodi.“

4 Nikodim ga upita: „Kako odrastao čovek može da se nanovo rodi? Može li da uđe u utrobu svoje majke i da se ponovo rodi?“

5 Isus mu odgovori: „Zaista, zaista ti kažem: niko ne može ući u Carstvo Božije ako se ne rodi vodom i Duhom. 6 Telo rađa telo, a od Duha se rađa duh. 7 Ne čudi se što ti kažem: treba da se nanovo rodite. 8 Vetar duva gde hoće. Njegov huk čuješ, ali ne znaš otkud dolazi i kuda odlazi. Tako je sa svakim koji je rođen od Duha.“

9 Nikodim upita Isusa: „Kako to može da se dogodi?“

10 Isus mu odgovori: „Ti si učitelj izrailjskog naroda, a ne znaš to? 11 Zaista, zaista ti kažem: mi govorimo ono što znamo i svedočimo o onome što smo videli, ali vi ne prihvatate naše svedočanstvo. 12 Ne verujete mi kad vam govorim o zemaljskim stvarima, kako ćete verovati ako vam budem govorio o nebeskim? 13 Niko nikada nije uzašao na nebo, osim Sina Čovečijeg koji je sišao sa neba. 14 Kao što je Mojsije podigao na štap zmiju od bronze, tako i Sin Čovečiji treba da bude podignut, 15 da svako ko poveruje u njega ima večni život.

16 Jer Bog je tako zavoleo svet, da je svog jedinorođenog Sina dao, da ko god poveruje u njega, ne propadne, nego da ima večni život. 17 Bog, naime, nije poslao Sina da sudi svetu, nego da se svet spase njegovim posredstvom. 18 Ko veruje u njega, tome se ne sudi; a ko ne veruje, već je osuđen, jer nije poverovao u ime jedinorodnoga Sina Božijeg. 19 Bog sudi ovako: svetlost je došla na svet, ali ljudi više zavoleše tamu nego svetlost, jer su njihova dela zla. 20 Ko čini što ne valja, mrzi svetlost i ne izlazi na svetlost, da se ne otkriju njegova dela. 21 Ko čini što je po istini, dolazi na svetlost, da se pokaže da su njegova dela učinjena u poslušnosti prema Bogu.†Neki smatraju da stihovi 16-21 predstavljaju glas naratora.“

22 Posle ovoga je Isus sa svojim učenicima otišao u Judeju. Tamo je boravio sa njima i krštavao. 23 I Jovan Krstitelj je krštavao u Enonu kod Salima, jer je tamo bilo mnogo vode, te su ljudi dolazili i krštavali se. 24 Jovan tada još nije bio bačen u tamnicu. 25 Između Jovanovih učenika i nekog Jevrejina dođe do rasprave oko obrednog pranja. 26 Učenici dođu k Jovanu i obrate mu se: „Učitelju, onaj što je bio s tobom s one strane Jordana, o kome si govorio, eno ga krštava i narod odlazi k njemu.“

27 Jovan im odgovori: „Niko ne može prisvojiti sebi nešto ako mu to nije dano s neba. 28 Sami ste mi svedoci da sam rekao: ’Ja nisam Hristos, nego sam poslat pred njim.’ 29 Mladoženja je onaj kome mlada pripada, a kum stoji sa strane i sluša, radujući se kad čuje glas mladoženjin. Prema tome, moja radost je potpuna. 30 On treba da raste, a ja da se umanjujem.“

31 Ko dolazi od gore, nad svima je; a ko je sa zemlje, pripada zemlji i govori o zemaljskim stvarima. Ali onaj koji je sa neba, nad svima je. 32 On govori ono što je video i čuo, ali njegovu poruku niko ne prihvata. 33 Ko prihvata njegovu poruku, potvrđuje da je Bog istinit. 34 Onaj koga je Bog poslao, Božiju poruku prenosi, jer Bog svoga Duha u izobilju daje. 35 Otac voli Sina i sve je predao u njegove ruke. 36 Ko veruje u Sina, ima večni život; a ko je nepokoran Sinu, neće iskusiti život, nego će gnev Božiji ostati na njemu.