1 Šest dana pre Pashe, Isus je otišao u Vitaniju, mesto gde je živeo Lazar koga je Isus bio podigao iz mrtvih. 2 Tamo su mu pripremili večeru. Marta je posluživala, a Lazar je bio jedan od onih koji su sa Isusom bili za stolom. 3 Zatim je Marija uzela oko pola litra pravog, skupocenog, mirisnog ulja od narda, izlila ga na Isusove noge i obrisala ih svojom kosom. Miris nardovog ulja ispunio je celu kuću.

4 Jedan od Isusovih učenika, Juda Iskariot, koji je trebalo da ga izda, reče: 5 „Zašto se to mirisno ulje nije prodalo za tri stotine srebrnjaka i dalo se siromasima?“ 6 Ovo nije rekao zato što je brinuo za siromahe, nego zato što je bio lopov. On je nosio vreću sa zajedničkim novcem i koristio ga za sebe.

7 Tada Isus reče: „Ostavi je! Neka učini to za dan mog pogreba. 8 Jer siromahe ćete uvek imati sa sobom, a mene nećete imati uvek.“

9 Jevreji su saznali da je Isus tamo, pa su u velikom broju došli, ne samo zbog Isusa, nego i da vide Lazara, koga je Isus bio podigao iz mrtvih. 10 Tada su vodeći sveštenici naumili da ubiju i Lazara, 11 jer su ih zbog njega mnogi Jevreji odbacivali i verovali u Isusa.

12 Sledećeg dana je mnogo naroda došlo na praznik, jer su čuli da Isus dolazi u Jerusalim. 13 Uzeli su grane od palmi i izašli mu u susret, kličući:

16 Isusovi učenici nisu tada razumeli ovo, ali kada se Isus uzneo u slavu, setili su se da je u Svetom pismu napisano o njemu upravo ono što su tom prilikom učinili za njega.

17 Narod koji je bio s Isusom kada je pozvao Lazara iz groba i podigao ga iz mrtvih, prenosio je ovu vest. 18 Zato mu je toliki narod izašao u susret. Pročulo se, naime, da je Isus učinio taj znak. 19 A fariseji su govorili jedan drugom: „Vidite da ništa ne vredi! Evo, sav svet je otišao za njim!“

20 Bili su tu i neki Grci koji su došli u Jerusalim da se na praznik poklone Bogu. 21 Oni su prišli Filipu iz Vitsaide u Galileji i zamolili ga: „Gospodine, želimo da vidimo Isusa.“ 22 Filip je otišao i rekao to Andriji. Onda su zajedno otišli k Isusu i rekli mu to.

23 Isus im odgovori. „Došao je čas da se Sin Čovečiji proslavi. 24 Zaista, zaista vam kažem: ako pšenično zrno ne padne u zemlju i ne umre, ono ne može doneti rod, nego ostaje sâmo. A ako umre, onda donosi mnogo roda. 25 Ko god voli svoj život, izgubiće ga. A ko mrzi svoj život na ovom svetu, sačuvaće ga za večni život. 26 Ko hoće da mi služi, neka me sledi. Gde sam ja, tamo će biti i moj sluga. Ko hoće da mi služi, imaće čast kod moga Oca.

27 Sada mi je duša uznemirena. Šta da kažem? Da kažem: ’Oče, izbavi me od časa stradanja’? Pa zbog tog časa sam i došao! 28 Oče, proslavi svoje ime!“

Tada se začuje glas sa neba: „Proslavio sam i opet ću proslaviti!“ 29 Narod koji je tu stajao, kada je to čuo, reče: „Zagrmelo je nešto!“ Drugi rekoše: „To mu je anđeo govorio!“

30 Isus reče: „Ovaj glas se nije čuo zbog mene, nego zbog vas. 31 Sada je vreme da se sudi ovom svetu. Sada će vladar ovog sveta biti zbačen. 32 A kad ja budem podignut sa zemlje, sve ljude ću privući k sebi.“ 33 Isus je, rekavši ovo, pokazao kakva ga smrt čeka.

34 Tada mu narod odgovori: „Iz Zakona smo čuli da će Hristos živeti doveka. Kako ti, onda, kažeš da će Sin Čovečiji biti podignut? Ko je taj Sin Čovečiji?“

35 Isus im odgovori: „Još malo vremena je svetlost među vama. Hodajte dok imate svetlosti, da vas tama ne obuzme. Ko hoda po tami, ne zna kuda ide. 36 Verujte u svetlost dok je imate, da budete sinovi svetlosti.“ Rekavši ovo, Isus je otišao i sakrio se od njih.

37 Iako je Isus učinio tolike znake pred njima, oni nisu verovali u njega. 38 Tako se ispunilo ono što je rekao prorok Isaija:

39 Zbog ovog nisu mogli da veruju, jer Isaija ponovo kaže:

42 Čak su i mnogi sveštenici verovali u njega, ali nisu smeli da se javno izjasne zbog fariseja, da ne bi bili isključeni iz sinagoge. 43 Naime, više su voleli ljudsku slavu nego Božiju slavu.

44 Isus povika: „Svako ko veruje u mene, ne veruje samo u mene, nego i u onoga koji me je poslao. 45 Ko mene vidi, vidi onoga koji me je poslao. 46 Ja sam svetlost koja je došla na svet, da svako ko veruje u mene ne ostane u tami.

47 Ko sluša moje reči, a ne izvršava ih, tome ne sudim ja. Jer, ja nisam došao da sudim svetu, nego da se svet spase mojim posredstvom. 48 Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan. 49 Ja nisam govorio što je meni po volji. Sam Otac me je poslao i zapovedio mi šta da kažem i šta da govorim. 50 A ovo znam: u njegovoj zapovesti jeste večni život. Ja govorim samo ono što mi je Otac rekao da govorim.“