42
Jov
1 Tada je Jov odgovorio Gospodu ovim rečima:
2 „Ja znam da si ti svemoguć,
nezadržive su tvoje namere!
3 Pitao si: ’Ko je taj što neznanjem pokriva savet?’
Eto, govorio sam, a nisam shvatao stvari
koje su mi bile čudesne da bi ih poznavao!
4 Rekao si: ’Molim te, čuj me,
ja ću da govorim!
Ja ću tebe da pitam
a ti mi razjasni.’
5 Ušima sam slušao o tebi
a sada sam te i očima video!
6 Zato se sam sebe gadim!
U prašini i pepelu ja se kajem!“
Završna reč
7 A kada je Gospod Jovu kazao sve ove reči, Gospod se obratio i Elifasu iz Temana: „Planuo je moj gnev i na tebe i na tvoja dva prijatelja jer niste o meni – poput moga sluge Jova – govorili tačno! 8 Zato uzmite za sebe sedam junaca i sedam ovnova, pa idite Jovu, mome sluzi. Tada za sebe prinesite svespalnicu. I neka se Jov, sluga moj, pomoli za vas. Zaista, uslišiću ga i neću da vas kaznim za ludost, što niste govorili o meni tačno, kao moj sluga Jov.“ 9 Tako su Elifas iz Temana, Vildad iz Suša i Sofar iz Namata otišli i uradili kako im je Gospod zapovedio. A Gospod je uslišio Jova.
10 Gospod je Jovu vratio sve oteto, nakon što se on pomolio za svoje prijatelje. I još je Gospod uvećao i udvostručio sve što je Jov imao. 11 Došla su mu sva njegova braća, sve sestre njegove i svi koji su ga ranije poznavali. Sa njim su jeli hleb u njegovoj kući, tešili su ga i žalili zbog svih nevolja koje mu je Gospod naneo. Svako mu je dao po kesit*Komad nekovanog srebra, preteča novca. i svako po jedan zlatan prsten.
12 Elem, Gospod je više blagoslovio Jova na kraju nego na početku. Tako je imao četrnaest hiljada ovaca, šest hiljada kamila, hiljadu pari volova i hiljadu magarica. 13 Dobio je sedam sinova i tri ćerke. 14 Prvu je nazvao Jemima, drugu Kesija a treću Karen-Apuha. 15 Po svoj zemlji nije bilo žena lepih kao Jovove ćerke. Otac im je dao nasledstvo među njihovom braćom.
16 Jov je nakon ovoga živeo stotinu četrdeset godina. Dočekao je i svoju decu i njihove potomke do četvrtog naraštaja. 17 Tako je umro Jov, star i sit života.