7
Isus isceljuje kapetanovog slugu
1 Kad je završio svoje besede pred narodom, ode u Kafarnaum. 2 Tamo je jedan rimski kapetan imao nekog slugu koga je veoma cenio. Taj sluga je bio bolestan i na umoru. 3 Kada je čuo za Isusa, poslao je k njemu judejske starešine da ga zamole da dođe i isceli njegovog slugu. 4 Kad su oni došli k njemu, usrdno su ga molili: „On zaslužuje da mu to učiniš, 5 jer voli naš narod i sagradio nam je sinagogu.“
6 Isus pođe sa njima. Kada je već bio nadomak kuće, kapetan posla prijatelje sa porukom: „Gospode, ne trudi se, jer nisam dostojan da dođeš pod moj krov. 7 Zato nisam smatrao sebe dostojnim da dođem pred tebe. Ali, ti samo reci reč, pa će ozdraviti moj sluga. 8 Ja, naime, imam vojnike koji su mi potčinjeni, pa kad kažem jednom: ’Idi tamo!’, on ode; i drugome: ’Dođi!’, on dođe. I sluzi kad kažem: ’Uradi ovo!’, on uradi.“
9 Kad je Isus čuo ovo, zadivio se, pa se okrenuo prema narodu koji je išao za njim, i rekao: „Kažem vam da ni među Izrailjcima nisam našao ovakvu veru!“ 10 Kad su se izaslanici vratili kući, našli su slugu zdravog.
Isus podiže iz mrtvih mladića iz Naina
11 Isus zatim ode u grad koji se zvao Nain. S njim su išli njegovi učenici i mnogo sveta. 12 Kad je stigao pred gradska vrata, baš tada su iznosili mrtvaca, sina jedinca u majke koja je bila udovica. Sa njom je bilo i mnogo ljudi iz grada. 13 Kad ju je Gospod video, sažalio se na nju i rekao joj: „Ne plači.“
14 Onda je prišao mrtvačkom sanduku i dotakao ga. Nosioci stadoše. Tada Isus reče: „Mladiću, tebi govorim, ustani!“ 15 Mrtvac ustane i počne da govori. Isus ga predade njegovoj majci.
16 Strah je obuzeo sve prisutne, te su dali hvalu Bogu, govoreći: „Veliki prorok se pojavio među nama!“ i: „Bog je pohodio svoj narod!“ 17 Glas o ovome što je Isus učinio raširio se po celoj Judeji i okolnim krajevima.
Isus i Jovan Krstitelj
18 Jovana su njegovi učenici obavestili o svemu ovome. Tada Jovan pozva dvojicu svojih učenika 19 i posla ih Gospodu, da ga pitaju: „Jesi li ti onaj koji treba da dođe ili da čekamo drugoga?“
20 Došavši k Isusu, rekoše: „Jovan Krstitelj nas je poslao tebi, i pita: ’Jesi li ti onaj koji treba da dođe ili da čekamo drugoga?’“
21 Isus je baš tada izlečio mnoge od bolesti, muka i zlih duhova, i vratio vid mnogim slepima. 22 Onda im je odgovorio: „Idite i javite Jovanu šta ste videli i čuli: slepi gledaju, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluvi čuju, mrtvi se vraćaju u život, siromašnima se propoveda Radosna vest. 23 Blažen je onaj ko se ne pokoleba zbog mene.“
24 Kad su Jovanovi glasnici otišli, Isus je počeo da govori narodu o Jovanu: „Zašto ste izašli u pustinju? Da vidite kako vetar ljulja trsku? 25 Šta ste, dakle, izašli da vidite? Čoveka obučenog u raskošnu odeću? Evo, ti koji nose skupocenu odeću, žive u raskoši na carskim dvorovima. 26 Prema tome, šta ste očekivali da vidite? Proroka? Da, kažem vam, on je i više nego prorok. 27 To je onaj o kome je pisano:
’Evo, šaljem poslanika svoga
ispred tvoga lica,
koji će ti put pripraviti.’
28 Kažem vam da među ljudima rođenima od žena nije niko slavniji od Jovana, ali i najneznatniji među narodom Carstva Božijeg, slavniji je od njega.“
29 Svi ljudi i poreznici koji su slušali Isusa prihvatili su zahteve Božije pravednosti, time što su dali da ih Jovan krsti. 30 Ali fariseji i znalci Svetog pisma odbaciše što je Bog naumio za njih, i nisu dali da ih Jovan krsti.
31 Isus nastavi: „S kim ću uporediti ljude ovog naraštaja? Kome li su slični? 32 Oni su slični deci koja sede na trgu i dovikuju jedna drugoj:
’Svirali smo vam,
a vi niste igrali,
jadikovali smo,
a vi niste plakali!’
33 Došao je, naime, Jovan Krstitelj, koji posti i ne pije vino, a vi kažete: ’Opsednut je zlim duhom.’ 34 Došao je Sin Čovečiji, koji jede i pije, a vi kažete: ’Gledaj izjelice i pijanice, prijatelja poreznika i grešnika!’ 35 Ipak, mudrost dokazuju svi oni koji je prihvataju.“*Doslovno: Mudrost dokazuju sva njena deca.
Isus u kući Simona fariseja
36 Jednom prilikom neki farisej zamoli Isusa da obeduje sa njim. Isus je došao u kuću i zauzeo mesto za stolom. 37 A neka žena, poznata u gradu po svojoj grešnosti, sazna da je Isus u farisejevoj kući. Ona donese posudu od alabastra s mirisnim uljem, 38 pa se plačući saže do Isusovih nogu. Suzama je kvasila njegove noge i onda ih kosom brisala. Ljubila je njegova stopala i mazala ih mirisnim uljem.
39 A farisej koji ga je pozvao, kada je to video, reče u sebi: „Da je on prorok, znao bi da je žena što ga se dotiče grešnica.“
40 Isus mu se obrati: „Simone, hoću da ti kažem nešto.“
„Kaži, učitelju“ – odgovori on. Isus reče:
41 „Dva čoveka su dugovala istom zajmodavcu. Jedan je dugovao pet stotina srebrnjaka, a drugi pedeset. 42 Pošto nisu imali da vrate, zajmodavac im obojici otpiše dug. Koji će ga, dakle, od njih više voleti?“
43 Simon odgovori: „Rekao bih, onaj kome je otpisao veći dug.“ Isus mu reče: „Dobro si prosudio.“
44 Onda se okrenuo prema ženi i rekao Simonu: „Vidiš li ovu ženu? Kada sam došao u tvoju kuću, ti mi nisi dao vode da operem noge, a ona je suzama nakvasila moje noge i svojom kosom ih obrisala. 45 Nisi me pozdravio poljupcem; a ona, otkako sam došao, ne prestaje da mi ljubi noge. 46 Ni glavu mi nisi namazao uljem, a ona je mirisnim uljem namazala moje noge.
47 Zato ti kažem: ona je pokazala mnogo ljubavi zato što su joj oprošteni mnogi gresi. A kome je malo oprošteno, taj malo voli.“
48 A ženi reče: „Opraštam ti grehe.“ 49 Oni koji su bili okupljeni za stolom, počeše da govore u sebi: „Ko je ovaj da oprašta grehe?“
50 Isus reče ženi: „Spasla te je tvoja vera. Idi s mirom.“