1 Isus sazva Dvanaestoricu i dade im silu i vlast nad svim zlim duhovima i da isceljuju bolesti. 2 Poslao ih je da navešćuju Carstvo Božije i da leče. 3 Isus im reče: „Ne nosite ništa sa sobom na put: ni štap, ni vreću, ni hleb, ni novac, niti treba da imate dva para odeće. 4 U koju kuću uđete, u njoj i ostanite, sve dok ne odete iz tog mesta. 5 A ako vas ljudi ne prime, iziđite iz tog grada, otresite prašinu sa svojih nogu. To će biti dokaz protiv njih.“ 6 Oni su zatim otišli, pa su propovedali Radosnu vest po selima i lečili posvuda.

7 Kad je Irod četverovlasnik čuo o svemu što se događa, bio je potpuno zbunjen, jer su neki govorili da je to Jovan Krstitelj ustao iz mrtvih. 8 Drugi su, opet, govorili da se to prorok Ilija pojavio, a treći da se neki od drevnih proroka vratio u život. 9 Irod je na to rekao: „Jovanu sam ja odrubio glavu; ali ko je taj o kome čujem takve stvari?“ I nastojao je da vidi Isusa.

10 Kad su se apostoli vratili, ispričali su Isusu kakve su stvari učinili. Isus ih je onda poveo i povukao se u osamu prema gradu po imenu Vitsaida. 11 Međutim, narod je to saznao, pa je krenuo za njim. Isus ih je prihvatio i govorio im o Carstvu Božijem i izlečio one kojima je bilo potrebno izlečenje.

12 Kada je dan bio na izmaku, prišla su mu Dvanaestorica i rekla mu: „Otpravi narod, da bi mogli da odu do obližnjih sela i zaseoka da nađu prenoćište i hranu, jer smo ovde na pustom mestu.“

13 Isus im reče: „Dajte im vi da jedu.“

Oni odgovore: „Mi imamo samo pet hlebova i dve ribe. Da odemo da kupimo hranu za sav ovaj narod?“ 14 (Bilo je oko pet hiljada muškaraca.)

Onda Isus reče svojim učenicima: „Svrstajte narod u grupe od po pedeset, pa neka posedaju.“ 15 Oni tako učiniše, te svi posedaše. 16 Isus je uzeo pet hlebova i dve ribe, pogledao prema nebu i izrekao blagoslov. Potom je razlomio hleb i davao učenicima da iznesu pred narod. 17 Svi su jeli i nasitili se, a učenici su pokupili još dvanaest kotarica preostalog hleba.

18 Jednom prilikom, kada se Isus sam molio, sa njime su bili i njegovi učenici. Pitao ih je: „Šta se u narodu govori: ko sam ja?“

19 Oni odgovoriše: „Jedni kažu da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, a treći da je to neki od proroka iz prošlosti ustao iz mrtvih.“

20 Isus ih upita: „A šta vi kažete: ko sam ja?“ Petar odgovori: „Ti si Hristos Božiji.“

21 Isus im strogo zapovedi da to nikome ne govore. 22 Još im je rekao: „Sin Čovečiji mora mnogo da propati. Njega će odbaciti starešine, vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma. Biće ubijen, ali će vaskrsnuti trećeg dana.“

23 Onda je svima rekao: „Ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe samog i neka uzme svoj krst svakoga dana, pa neka me sledi. 24 Jer, ko hoće da spase svoj život, izgubiće ga, a ko radi mene izgubi svoj život, taj će ga spasti. 25 Šta vredi čoveku da zadobije i sav svet, a samoga sebe izgubi ili sebi naudi? 26 A ko se zastidi mene i mojih reči, i Sin Čovečiji će se postideti njega kada bude došao u svojoj slavi, i u slavi svoga Oca i sa svetim anđelima. 27 Zaista vam kažem: među onima koji stoje ovde ima nekih koji neće iskusiti smrt dok ne vide Carstvo Božije.“

28 A oko osam dana nakon što je rekao ovo, poveo je Petra, Jovana i Jakova i popeo se na goru da se moli. 29 Dok se molio, njegovo lice se izmenilo, a njegova odeća postala bela i sjajna. 30 Uto se pojaviše dva čoveka, pa su razgovarali sa njim. To su bili Mojsije i Ilija, 31 koji su se ukazali u nebeskoj slavi. Govorili su o Isusovoj smrti*Reč koja je ovde prevedena sa smrt, na grčkom je izlazak, što upućuje na značaj Isusove smrti. U Starom zavetu izlazak se odnosi na Božije oslobođenje izrailjskog naroda od egipatskog ropstva. Hristova smrt na krstu jeste izlazak, to jest, delo otkupljenja, kojim Bog izvodi ljude iz ropstva greha., koju je trebalo da podnese u Jerusalimu. 32 Ali, Petra i njegove prijatelje savlada san. Kad su se probudili, ugledali su Isusa u njegovoj slavi i dva čoveka kako stoje sa njim. 33 Kada su oni odlazili od njega, Petar reče: „Učitelju, dobro je da smo ovde! Da načinimo tri senice: jednu tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji.“ On, naime, nije znao šta govori.

34 Dok je Petar još govorio, dođe oblak i zakloni ih. Učenici su bili uplašeni kad ih je oblak natkrio. 35 Tada dođe glas iz oblaka, govoreći: „Ovo je moj izabrani Sin. Njega slušajte!“ 36 Kada je glas utihnuo, Isus je ponovo bio sam. A učenici su ćutali i tih dana nikome nisu javljali ništa od onoga što su videli.

37 Sledećeg dana, kada su sišli sa gore, mnogo sveta mu je krenulo u susret. 38 Jedan čovek iz naroda povika: „Učitelju, obazri se na moga sina; to mi je jedinac. 39 Evo, spopada ga zao duh, te odjednom viče, trese ga i detetu pena pođe na usta. Ne pušta ga dok ga ne iscrpi. 40 Molio sam tvoje učenike da ga izgnaju, ali oni nisu mogli.“

41 Isus odgovori: „O, neverni i izopačeni rode, dokle ću još biti sa vama i podnositi vas? Dovedi svoga sina ovamo!“

42 Dok je dečak dolazio, zli duh ga obori na zemlju tresući ga. Isus zapovedi nečistom duhu, isceli dečaka i predade ga njegovom ocu. 43 Svi su bili zadivljeni Božijim veličanstvom.

Dok su se svi još divili svemu što je učinio, Isus reče svojim učenicima: 44 „Dobro slušajte što vam kažem: Sin Čovečiji će biti predat ljudima u ruke.“ 45 No, oni nisu razumeli te reči, jer je bilo sakriveno od njih, te nisu mogli da shvate, a bojali su se da ga pitaju o tome.

46 Među učenicima se povede rasprava o tome ko je najveći među njima. 47 No Isus, znajući o čemu oni razmišljaju u sebi, uze jedno dete, postavi ga pored sebe, 48 pa im reče: „Ko prihvata ovo dete u moje ime, mene prihvata, a ko mene prihvata, prihvata onoga koji me je poslao. Ko je najmanji među vama, taj je najveći.“

49 Jovan mu reče: „Učitelju, videli smo jednog čoveka kako u tvoje ime isteruje zle duhove. Mi smo mu to zabranili, zato što ne ide sa nama.“

50 Isus mu reče: „Nemojte mu braniti, jer ko nije protiv vas, za vas je.“

51 Kada je došlo vreme da bude vaznet na nebo, Isus odluči da ode u Jerusalim. 52 Zato je poslao glasnike pred sobom. Oni odu i dođu u jedno samarjansko selo da pripreme što mu je potrebno. 53 Međutim, meštani ga nisu primili, zato što je išao u Jerusalim. 54 Kada su učenici Jakov i Jovan videli ovo, rekli su: „Gospode, hoćeš li da kažemo da oganj siđe sa neba i uništi ih?“ 55 Isus se okrenu, pa ih prekori zbog toga: „Ne znate kakvog ste duha! 56 Sin Čovečiji nije došao da uništi ljudske duše, nego da ih spase.“ Zatim su otišli u drugo selo.

57 Idući putem, neko reče Isusu: „Slediću te kud god ti budeš pošao!“ 58 Isus mu odgovori: „Lisice imaju jazbine, ptice gnezda, a Sin Čovečiji nema gde da nasloni glavu.“ 59 Zatim je rekao jednom drugom: „Pođi za mnom.“ No, on reče: „Gospode, dozvoli mi prvo da odem i sahranim oca.“†Po judejskom običaju iz prvog veka naše ere, sahranjivanje se obavljalo neposredno po smrti preminulog. Međutim, nakon godinu dana, kada bi telo istrulilo, najstariji sin bi skupio očeve kosti i stavio ih u posebnu kutiju. Kutija bi se zatim stavljala u otvor u zidu groba. To je bilo potpuno sahranjivanje. 60 „Pusti neka mrtvi sahranjuju svoje mrtve – reče mu Isus – a ti idi i objavljuj Carstvo Božije.“ 61 Treći reče: „Gospode, ja ću te slediti, ali mi dozvoli da se najpre pozdravim sa svojim ukućanima.“ 62 A Isus mu reče: „Niko ko se primi pluga, pa se okreće natrag, nije prikladan za Carstvo Božije.“