1 Isus reče svojim učenicima: „Neki bogat čovek imao upravitelja koga su optužili da mu rasipa imanje. 2 Zato ga je pozvao i rekao mu: ’Šta to čujem o tebi? Podnesi izveštaj o svom upravljanju, jer ne možeš više da budeš moj upravitelj.’

3 Upravitelj reče u sebi: ’Moj gospodar uzima od mene upravu. Šta da radim? Za kopanje nemam snage, a stidim se da prosim. 4 Znam šta ću da uradim, da bi me, kad izgubim službu, ljudi primili u svoje kuće.’

5 Onda je pozvao k sebi dužnike svoga gospodara, jednog po jednog. Pitao je prvog: ’Koliko duguješ mome gospodaru?’

6 On odgovori: ’Stotinu bačvica ulja.’ Onda mu reče:

’Uzmi svoju priznanicu i brzo napiši pedeset.’

7 Onda upita drugog: ’A koliko ti duguješ?’

Dužnik reče: ’Stotinu džakova pšenice.’

On mu reče: ’Uzmi svoju priznanicu i napiši osamdeset.’

8 Gospodar pohvali nepoštenog upravitelja što je bio snalažljiv. Jer se ljudi ovoga sveta bolje snalaze sa svojim rodom, nego narod svetlosti sa svojim. 9 Ja vam kažem: zemaljsko bogatstvo je nepravedno; ali vi ga upotrebite da steknete sebi prijatelje. Kada ono nestane, bićete primljeni u večne stanove.

10 Ko je veran u najmanjem, biće veran i u najvećem, a ko je nepošten u najmanjem, biće nepošten i u velikom. 11 Dakle, ako niste bili pouzdani u zemaljskom bogatstvu koje je nepravedno, ko će vam poveriti pravo bogatstvo? 12 I ako se niste pokazali pouzdanima u onom što nije vaše, kako će vam Bog dati ono što je vaše? 13 Nijedan sluga ne može služiti dva gospodara. Jer, ili će jednoga mrzeti, a drugoga voleti; ili će jednome biti privržen, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu!“

14 Kad su fariseji čuli sve ovo, podsmevali su mu se, jer su voleli novac. 15 Isus im reče: „Vi se pred ljudima pravite da ste pravedni, ali Bog poznaje vaša srca. Jer što se među ljudima smatra za izuzetno, to je Bogu gadno.

16 Zakon i Proroci su se naveštavali do dolaska Jovana Krstitelja. Od tada se propoveda Radosna vest o Carstvu Božijem i svako navaljuje da uđe u njega. 17 Ali je lakše da nebo i zemlja iščeznu, nego da se i jedna crtica u Zakonu ispusti.

18 Svako ko se razvede od svoje žene i oženi se drugom, čini preljubu. Isto tako i onaj koji se oženi razvedenom čini preljubu.

19 Bio jednom neki bogataš. Oblačio se u odeću od skerleta i finog lana, i raskošno se gostio svaki dan. 20 Pred njegovim vratima je ležao jedan siromah koji se zvao Lazar, sav u čirevima, 21 željan da se najede mrvica koje su padale sa bogataševog stola. Psi su dolazili i lizali njegove rane.

22 Kada je siromah umro, anđeli ga odneše k Avrahamu. I bogataš je umro i bio sahranjen. 23 Dok se mučio u Svetu mrtvih, podigao je pogled i izdaleka video Avrahama i Lazara sa njim. 24 Onda povika: ’Oče Avrahame, smiluj mi se i pošalji Lazara da umoči samo vrh svoga prsta u vodu i rashladi mi jezik, jer se veoma mučim u ovoj vatri!’

25 Avraham mu odgovori: ’Sinko, seti se da si tokom svoga životnog veka primao dobre stvari, dok je Lazar primao loše. Sada se on ovde teši, a ti se mučiš. 26 Osim toga, između nas i vas postavljena je velika provalija, tako da oni koji bi hteli odavde k vama ne mogu da pređu, niti iko odande može da pređe k nama.’

27 Bogataš nastavi: ’Onda te molim, oče, da pošalješ Lazara u dom moga oca, 28 gde imam petoro braće. Neka ide i upozori ih da ne bi došli na ovo mesto mučenja.’

29 Avraham reče: ’Oni imaju Mojsija i Proroke, pa neka ih slušaju!’

30 Ali bogataš reče: ’Ne, oče Avrahame, oni će se pokajati ako neko dođe iz mrtvih.’

31 Avraham mu reče: ’Ako ne slušaju Mojsija i Proroke, neće ih ubediti ni ako neko ustane iz mrtvih.’“