1 Isus je ušao u Jerihon i prolazio gradom. 2 Tu je živeo neki čovek po imenu Zakhej. On je bio glavar poreznički i uz to veoma bogat. 3 Trudio se da vidi ko je Isus, ali nije mogao od naroda, jer je bio nizak rastom. 4 On zato potrči napred i popne se na divlju smokvu da ga vidi, jer je trebalo da Isus prođe tim putem.

5 Kad je Isus došao do tog mesta, pogledao je gore i rekao mu: „Zakheju, brzo siđi! Danas treba da ostanem u tvojoj kući.“ 6 Zakhej brzo siđe, pa ga radosno primi k sebi. 7 Svi koji su to videli, počeli su da negoduju: „Došao je u goste jednom grešniku!“ 8 No, Zakhej ustade i reče Gospodu: „Evo, Gospode, polovinu svoje imovine poklanjam siromasima. A ako sam nekoga u čemu prevario, vratiću četverostruko.“

9 Isus reče: „Danas je došlo spasenje ovoj kući, jer je i ovaj čovek potomak Avrahamov. 10 Naime, Sin Čovečiji je došao da traži i spase izgubljene.“

11 Onima koji su slušali ovo, Isus je ispričao još jednu priču. Bio je, naime, blizu Jerusalima i narod je mislio da će se Carstvo Božije pojaviti odmah. 12 Isus reče: „Neki čovek plemićkog porekla otputuje u daleku zemlju da primi u nasledstvo carstvo i da se vrati. 13 Pozvao je svojih deset slugu, dao im deset zlatnika, i rekao im: ’Trgujte dok se ne vratim.’ 14 Ali njegovi sugrađani su ga mrzeli, pa su za njim poslali izaslanike da poruče: ’Nećemo da taj čovek vlada nad nama!’ 15 Kad je primio u nasledstvo carstvo, čovek se vratio. Odmah je poslao po one sluge kojima je dao novac, da vidi šta je koji zaradio.

16 Prvi dođe i reče: ’Gospodaru, tvoj zlatnik je zaradio još deset zlatnika.’

17 Gospodar reče: ’Odlično, dobri slugo! Pošto si bio veran u najmanjem, evo ti vlast nad deset gradova.’

18 Dođe i drugi i reče: ’Gospodaru, tvoj zlatnik je zaradio još pet zlatnika.’ 19 Gospodar i ovome reče: ’Ti vladaj nad pet gradova.’

20 Dođe i treći i reče: ’Gospodaru, evo tvoga zlatnika koji sam sačuvao u marami. 21 Plašio sam te se, jer si težak čovek. Uzimaš što nisi ostavio i žanješ gde nisi posejao.’

22 Gospodar mu reče: ’Zli slugo, sudiću ti po tvojim rečima! Ti si znao da sam težak čovek, da uzimam što nisam ostavio i žanjem gde nisam posejao? 23 Zašto nisi dao moj novac u menjačnicu? Ja bih ga po povratku podigao s kamatom.’

24 Onda reče prisutnima: ’Uzmite mu zlatnik i dajte onome što ima deset zlatnika.’

25 Oni mu rekoše: ’Gospodaru, on već ima deset zlatnika!’

26 Gospodar odgovori: ’Kažem vam da će se dati svakome koji ima, a uzeće se od onoga koji nema. 27 A one moje neprijatelje, koji nisu hteli da ja vladam nad njima, dovedite ovamo i pogubite ih preda mnom.’“

28 Kad je ovo ispričao, Isus je krenuo dalje, nastavljajući prema Jerusalimu. 29 Kada je bio blizu Vitfage i Vitanije, kod gore što se zove Maslinska, poslao je dvojicu učenika, 30 rekavši im: „Idite u selo koje je pred vama. Kad uđete u njega, naći ćete privezano magare, koje niko nikad nije jahao. Odvežite ga i dovedite. 31 Ako vas neko upita: ’Zašto ga odvezujete?’, vi mu recite: ’Gospodu je potrebno.’“

32 Poslani odu i nađu onako kako im je bilo rečeno. 33 Dok su odvezivali magare, upitaše ih vlasnici: „Zašto odvezujete magare?“

34 Oni odgovoriše: „Gospodu treba.“

35 Doveli su magare, prebacili svoje ogrtače preko njega i posadili Isusa na nj. 36 Dok je ulazio u Jerusalim, narod je prostirao svoje ogrtače po putu.

37 Kad su došli blizu obronka Maslinske gore, sa koga se silazi u Jerusalim, sve mnoštvo Isusovih učenika poče da hvali Boga za sva čuda koje su videli. Radovali su se i glasno uzvikivali:

39 A neki fariseji iz gomile rekoše: „Učitelju, zabrani svojim učenicima da to čine!“

40 Isus im odgovori: „Kažem vam: ako oni ućute, kamenje će vikati.“

41 Kada je došao još bliže, ugledao je grad i zaplakao nad njim, 42 govoreći: „O, grade, kada bi bar u ovaj dan shvatio šta ti donosi mir! Ipak, ti to sada ne možeš da vidiš. 43 Jer doći će dani, kada će tvoji neprijatelji podići opkope oko tebe, opkoliće te i navaliti na tebe. 44 Sravniće sa zemljom i tebe i tvoje stanovništvo, i neće ostaviti ni kamen na kamenu, jer nisi spoznao vreme kada je Bog došao k tebi.“

45 Kada je ušao u hram, počeo je da isteruje one koji su prodavali. 46 Rekao im je: „Napisano je: ’Moj Dom biće Dom za molitvu’, a vi ste od njega napravili razbojničku pećinu!“

47 Svakog dana je poučavao u hramu. Međutim, vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma, zajedno sa narodnim glavarima, gledali su da ga ubiju. 48 Ipak, nisu mogli da nađu načina kako da to učine, jer ga je sav narod s velikom pažnjom slušao.