1 Onoga dana Isus je izašao iz kuće i seo uz jezero. 2 Oko njega se okupilo mnogo sveta, pa je morao da sedne u jednu lađicu, dok je sav narod stajao na obali. 3 Mnogo im je govorio služeći se pričama:

„Gle, izađe sejač da seje. 4 I kako je sejao, neka zrna su pala kraj puta. No, došle su ptice i pozobale ih. 5 Druga zrna su pala na kamenito tle, gde nisu imala mnogo zemlje. Brzo su iznikla, jer zemlja nije bila duboka. 6 Ali kada je sunce sinulo, spržilo je biljke, i pošto nisu imale koren, posušile su se. 7 Neka zrna su pala među trnje. Trnje naraste i poguši biljke. 8 Ipak, neka zrna su pala na dobru zemlju i donela rod: neka stostruko, neka šezdesetostruko, a neka tridesetostruko. 9 Ko ima uši, neka sluša!“

10 Tada mu pristupe njegovi učenici i upitaju ga: „Zašto im govoriš kroz priče?“ 11 Isus im odgovori: „Vama je dano da saznate tajne Carstva nebeskog, a njima nije dano. 12 Jer ko ima, njemu će se dodati i izobilovaće, a onome koji nema, oduzeće se i to što ima. 13 Zato im govorim kroz priče, zato što gledaju, a ne vide, slušaju, a ne čuju i ne razumeju. 14 Na njima se ispunjava Isaijino proroštvo koje glasi:

18 Vi poslušajte, dakle, šta znači priča o sejaču. 19 Svakome ko sluša reč o Carstvu, a ne razume, dolazi Zli i otima što mu je posejano u srcu. To je ono seme što je uz put posejano. 20 A seme posejano na kamenito tle, to je onaj koji kad čuje Božiju reč, odmah je sa radošću prihvata, 21 ali pošto reč nije uhvatila korena u njemu, biva nepostojan. Kad nastane nevolja ili progonstvo zbog reči, on odmah otpada. 22 Ono seme što je posejano u trnje, to je onaj koji čuje reč, ali briga za ovozemaljske stvari i zavodljivost bogatstva uguše reč, te ostaje bez ploda. 23 A seme posejano na dobro tle, to je onaj koji reč sluša i razume, te onda zaista daje plod: stostruko, šezdesetostruko i tridesetostruko.“

24 Isus im je ispričao drugu priču: „Carstvo nebesko je slično čoveku koji je posejao dobro seme na svojoj njivi. 25 Ali dok su njegovi ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj, poseje kukolj među žito i ode. 26 Kada je usev izrastao i doneo plod, pokazao se i kukolj. 27 Sluge pristupiše svome domaćinu, pa mu rekoše: ’Gospodaru, nisi li ti posejao dobro seme na svojoj njivi? Odakle onda kukolj?’ 28 ’To je uradio neprijatelj’, odgovori im domaćin. Sluge ga onda upitaše: ’Hoćeš li, onda, da odemo i da ga pokupimo?’ 29 Domaćin im odgovori: ’Ne, da ne biste sa kukoljem iščupali i žito. 30 Ostavite neka oboje rastu do žetve. A u vreme žetve ću reći žeteocima: skupite prvo kukolj i svežite ga u snopove da se spali, a žito odnesite u moju žitnicu.’“

31 Isus im je izložio drugu priču: „Carstvo nebesko je slično gorušičinom zrnu koje čovek uzme i poseje na svojoj njivi. 32 Ono je doduše manje od sveg semenja, ali kada izraste, nadvisuje ostalo rastinje i postaje drvo na koje dolaze ptice nebeske i gnezde se po njegovim granama.“

33 Ispričao im je još jednu priču:

„Carstvo nebesko je slično kvascu koji žena uzme i umesi sa tri mere brašna, dok sve testo ne uskisne.“

34 Sve ovo je Isus ispričao narodu kroz priče, i bez priča im ništa nije govorio, 35 da bi se ispunilo ono što je Bog rekao po proroku:

36 Isus je onda raspustio narod i ušao u kuću. Njegovi učenici su došli k njemu i rekli mu: „Razjasni nam priču o kukolju na njivi.“ 37 On im odgovori: „Sejač dobrog semena je Sin Čovečiji. 38 Njiva predstavlja svet. Dobro seme su podanici*Doslovno: sinovi. Carstva, a kukolj su podanici Zloga. 39 Neprijatelj koji je posejao kukolj – to je đavo. Žetva je svršetak sveta, a žeteoci anđeli. 40 I kao što se kukolj sakuplja i spaljuje, tako će biti na svršetku sveta. 41 Sin Čovečiji će poslati svoje anđele da sakupe iz njegovog Carstva sve one što navode na greh i one koji čine bezakonje, 42 pa će ih baciti u peć ognjenu. Tamo će biti plač i škrgut zuba. 43 Tada će pravednici zasjati kao sunce u Carstvu Oca svojega. Ko ima uši, neka sluša!

44 Carstvo nebesko je slično i blagu sakrivenom u polju, koje čovek nađe. On ga tada sakrije i sav radostan ode da proda sve što ima, pa kupi ono polje.

45 Nadalje, Carstvo nebesko je slično trgovcu koji traga za lepim biserima. 46 A kada nađe jedan skupoceni biser, on ode da rasproda sve što ima i kupi ga.

47 Carstvo nebesko je slično i ribarskoj mreži bačenoj u more koja zahvati razne vrste riba. 48 Kada se mreža napuni i izvuku je na obalu, onda ribari sednu, pa dobre ribe stave u sudove, a loše izbace. 49 Tako će biti i na svršetku sveta: izaći će anđeli pa će izdvojiti zle od pravednih 50 i baciti ih u peć ognjenu. Tamo će biti plač i škrgut zuba.

51 Razumete li sve ovo?“ Oni odgovoriše: „Da!“ 52 On im onda reče: „Zato je svaki znalac Svetog pisma, poučen o Carstvu nebeskom, sličan domaćinu koji iz svoje riznice iznosi novo i staro.“

53 Kada je Isus završio sa ovim pričama, otišao je odande. 54 Došao je u svoj zavičaj i učio meštane u njihovoj sinagogi. Oni su se divili i govorili: „Odakle ovome ovakva mudrost i čuda? 55 Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se njegova majka Marija, a njegova braća Jakov, Josif, Simon i Juda? 56 Nisu li i njegove sestre ovde među nama? Odakle mu onda sve to?“ 57 Zato ga nisu prihvatili. Isus im reče: „Prorok je bez časti samo u svom zavičaju i u svom domu.“ 58 Tu nije učinio mnogo čuda zbog njihovog neverovanja.