1 Kada je Isus završio ove besede, napustio je Galileju i došao u oblast Judeje, s druge strane Jordana. 2 Pratilo ga je veliko mnoštvo naroda. On je onda izlečio bolesne u narodu.

3 Tada mu pristupiše neki fariseji s namerom da ga iskušaju. Rekoše mu: „Da li je dopušteno čoveku da se razvede od svoje žene iz bilo kakvog razloga?“ 4 Isus odgovori: „Zar niste čitali da je Stvoritelj u početku stvorio muško i žensko?“ 5 Uz to je rekao: „Stoga će čovek ostaviti svoga oca i svoju majku, te se priljubiti uz svoju ženu, pa će dvoje biti jedno telo. 6 Tako nisu više dvoje, nego jedno telo. Dakle, što je Bog sastavio, čovek da ne rastavlja!“ 7 A oni mu rekoše: „Zašto je onda Mojsije zapovedio da muž da svojoj ženi potvrdu o razvodu braka kada se od nje razvodi?“

8 Isus im odgovori: „Mojsije vam je zbog tvrdoće vašeg srca dopustio da se razvodite od svojih žena. Ipak, u početku nije bilo ovako. 9 A ja vam kažem: ko se razvede od svoje žene, osim zbog njenog bluda, i oženi se drugom, taj čini preljubu.“ 10 Tada mu rekoše njegovi učenici: „Ako tako stoje stvari između muža i žene, onda je bolje ne ženiti se.“ 11 Isus im odgovori: „Ne mogu to svi razumeti, nego samo oni kojima je dano. 12 Ima, naime, nesposobnih za brak, jer su rođeni sa telesnom manom. Ima, opet, i takvih koji su nesposobni za brak, jer su ih ljudi osakatili. A ima i takvih koji su sami sebe lišili bračnog života, zbog Carstva nebeskog. Ko može da prihvati, neka prihvati.“

13 Tada su mu doveli decu da bi položio ruke na njih i pomolio se za njih, ali su im učenici branili. 14 Isus reče: „Pustite decu i ne sprečavajte ih da dolaze k meni, jer takvima pripada Carstvo nebesko!“ 15 Isus položi ruke na njih pa ode odande.

16 Uto mu pristupi neki čovek i reče: „Učitelju, kakvo dobro treba da činim da bih imao večni život?“ 17 Isus mu odgovori: „Zašto me pitaš šta je dobro? Samo je Jedan dobar. Ako hoćeš da uđeš u život, drži zapovesti.“

18 Čovek ga upita: „A koje?“ Isus mu odgovori: „Ne ubij, ne čini preljube, ne kradi, ne svedoči lažno, 19 poštuj svoga oca i majku, i voli bližnjega svoga kao samoga sebe.“ 20 Mladić mu reče: „Sve sam to izvršavao. Šta mi još nedostaje?“

21 Isus mu odgovori: „Ako hoćeš da budeš savršen, onda idi i prodaj sve što imaš, pa razdeli to siromasima i imaćeš blago na nebesima. Onda dođi i sledi me.“

22 Kada je to mladić čuo, otišao je žalostan, jer je imao veliki imetak.

23 Isus reče svojim učenicima: „Zaista vam kažem da je bogatašu teško ući u Carstvo nebesko! 24 Još vam kažem da je lakše kamili da prođe kroz iglene uši, nego bogatašu da uđe u Carstvo Božije.“

25 Kada su učenici čuli ovo, zapanjiše se i rekoše: „Ko se onda može spasti?“

26 Isus ih pogleda pa im reče: „Za ljude je ovo nemoguće, ali je za Boga sve moguće.“

27 Tada mu Petar reče: „Evo, mi smo sve ostavili i krenuli za tobom. Šta ćemo, dakle, dobiti za to?“

28 A Isus im reče: „Zaista vam kažem: dolazi dan sveopšte obnove kada će Sin Čovečiji sesti na presto svoje slave. Tada ćete vi koji me sledite i sami sesti na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih. 29 I svako ko zbog mene ostavi kuće, ili braću, ili sestre, ili oca, ili majku, ili ženu, ili decu, ili njive, primiće stostruko i baštiniće večni život. 30 Ali će mnogi prvi biti poslednji, i poslednji – prvi.