1 Tih dana ponovo se okupilo veliko mnoštvo ljudi. Kako narod nije imao šta da jede, Isus pozva k sebi svoje učenike, i reče im: 2 „Žao mi je ovog naroda, jer, evo, ima već tri dana od kako su sa mnom, a nemaju šta da jedu. 3 Ako ih pošaljem gladne kući, malaksaće uz put, jer neki od njih su došli izdaleka.“

4 Učenici mu rekoše: „Može li neko u ovoj pustinji da nađe dovoljno hrane za sav ovaj narod?“

5 Isus ih upita: „Koliko hlebova imate?“

Oni mu rekoše: „Sedam.“

6 Isus tada zapovedi narodu da poseda po zemlji. Zatim je uzeo sedam hlebova i zahvalio Bogu. Onda je razlomio hlebove i dodavao ih svojim učenicima, a oni su ih delili narodu. 7 A imali su i nešto riba. Onda je izrekao blagoslov i rekao učenicima da ih podele. 8 Narod je jeo i nasitio se, a učenici su pokupili sedam kotarica preostalih komada. 9 Bilo je tu oko četiri hiljade muškaraca. Onda ih je otpremio. 10 Potom je Isus ušao u brodić sa svojim učenicima i otišao u krajeve oko Dalmanute.

11 Neki fariseji pristupiše Isusu i počeše da raspravljaju sa njim. Iskušavali su ga, tražeći od njega znak s neba. 12 Isus uzdahnu iz dubine duše i reče: „Zašto ovaj naraštaj traži znak? Zaista vam kažem: ovaj naraštaj neće dobiti takav znak.“ 13 On ode od njih i ponovo se ukrca u lađicu, te ode na drugu obalu jezera.

14 Učenici su zaboravili da ponesu hleb, osim jednog komada koji su imali sa sobom na lađici. 15 Isus ih upozori: „Čuvajte se kvasca farisejskog i kvasca irodovskog!“

16 A oni su raspravljali među sobom: „Ovo je rekao jer nismo poneli hleb.“ 17 A on, znajući šta misle, reče im: „Šta raspravljate među sobom kako nemate hleba? Zar još ne razumete? Zar još uvek ne shvatate? Zar vam je okorelo srce? 18 Oči imate, a ne vidite, uši imate, a ne čujete. Zar se ne sećate? 19 Koliko punih kotarica preostalog hleba ste sakupili kada sam pet hlebova razdelio na pet hiljada?“

„Dvanaest“ – odgovoriše mu.

20 „A koliko ste punih košara preostalog hleba sakupili kada sam pet hlebova razdelio na četiri hiljade?“ – upita ih Isus.

„Sedam“ – odgovoriše mu.

21 Onda im Isus reče: „Zar još uvek ne razumete?“

22 Došli su u Vitsaidu. Neki ljudi su pred Isusa doveli jednog slepog čoveka. Molili su ga da ga dotakne. 23 Isus uze slepog čoveka za ruku i izvede ga izvan sela, pljunu mu u oči, stavi svoje ruke na njega i upita ga: „Vidiš li nešto?“

24 On pogleda i reče: „Vidim ljude. Izgledaju mi kao drveće koje se kreće.“ 25 Isus ponovo stavi svoje ruke na njegove oči. Čovek je progledao, vratio mu se vid, i sve je video jasno. 26 Isus ga zatim posla njegovoj kući rekavši mu: „U selo nikako da nisi ušao!“

27 Isus i njegovi učenici odoše u sela oko Kesarije Filipove. Na putu je upitao svoje učenike: „Šta govore ljudi: ko sam ja?“

28 Oni mu odgovoriše: „Jedni kažu da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, a treći, opet, da si jedan od proroka.“

29 Isus ih upita: „A šta vi kažete: ko sam ja?“ Petar odgovori: „Ti si Hristos.“

30 Isus ih je opomenuo da nikome ne govore o njemu.

31 Tada je počeo da ih uči: „Sin Čovečiji mora mnogo da propati. Njega će odbaciti starešine, vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma. Biće ubijen, ali će vaskrsnuti posle tri dana.“ 32 Otvoreno im je govorio o tome. Tada mu je prišao Petar i počeo da ga prekoreva.

33 Isus se okrenu i, pogledavši svoje učenike, ukori Petra: „Odlazi od mene, Satano, jer tvoje umovanje nije Božije, već ljudsko.“

34 Isus je tada okupio narod i svoje učenike i rekao im: „Ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe samog i neka uzme svoj krst, pa neka me sledi. 35 Jer, ko hoće da spase svoj život, izgubiće ga, a ko izgubi svoj život radi mene i Radosne vesti, spasiće ga. 36 Šta vredi čoveku da zadobije i sav svet, a životu svom naudi? 37 Šta može čovek dati u zamenu za svoj život? 38 A ko se zastidi mene i mojih reči pred ovim preljubničkim i grešnim naraštajem, i Sin Čovečiji će se postideti njega kada bude došao u slavi svoga Oca i sa svetim anđelima.“