1 A kada su se približili Jerusalimu, kod Vitfage i Vitanije prema Maslinskoj gori, Isus posla dvojicu svojih učenika. 2 Rekao im je: „Idite u selo koje je pred vama. Čim uđete u njega, naći ćete privezano magare koje još niko nije jahao. Odvežite ga i dovedite. 3 A ako vam ko što kaže: ’Zašto to radite?’, vi mu recite: ’Gospodu je potrebno. Odmah će ga vratiti.’“

4 Oni odu i nađu magare privezano kod vrata napolju na ulici, i odvežu ga. 5 Neki ljudi koji su tu stajali upitali su ih: „Zašto odvezujete magare?“ 6 Oni su im odgovorili onako kako im je Isus rekao, pa su ih ovi pustili. 7 Zatim su doveli Isusu magare. Prebacili su svoje ogrtače preko životinje, pa je Isus seo na nju. 8 Mnogi su prostirali svoje ogrtače po putu, a drugi zeleno granje koje su nasekli po poljima. 9 Ljudi koji su išli ispred Isusa uzvikivali su:

11 Po ulasku u Jerusalim, Isus je došao u hram i tamo sve razgledao. Kako je bilo već dosta kasno, otišao je sa Dvanaestoricom do Vitanije.

12 Sledećeg dana, kada su odlazili iz Vitanije, Isus je ogladneo. 13 Izdaleka je spazio jednu lisnatu smokvu, pa je došao do nje ne bi li pronašao neki plod na njoj. Ali kada je prišao, nije našao ništa osim lišća, jer još nije bilo vreme kada smokve rađaju. 14 Isus reče smokvi: „Neka niko više ne jede od tvoga ploda za sva vremena!“ Njegovi učenici su to slušali.

15 Došli su u Jerusalim. A Isus uđe u hram i poče da isteruje one koji su prodavali i kupovali u hramu. Isprevrtao je stolove menjačima novca i tezge prodavcima golubova. 16 Nikome nije dopuštao da pronese nešto kroz hram. 17 Učio ih je: „Nije li napisano: ’Moj Dom će se zvati „Dom za molitvu svim narodima“’? A vi ste od njega napravili razbojničku pećinu!“

18 Kad su vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma čuli za to, gledali su kako da ubiju Isusa. Naime, bojali su ga se, jer je narod bio zadivljen njegovim učenjem.

19 Uveče su Isus i njegovi učenici izašli iz grada.

20 Kad su sledećeg jutra prolazili pored one smokve, opazili su da se ona iz korena sasušila. 21 Petar se tada prisetio i rekao: „Vidi, učitelju, osušila se ona smokva koju si prokleo.“

22 Isus im odgovori: „Pouzdajte se u Boga! 23 Zaista vam kažem, ko god kaže ovoj gori: ’Digni se i baci se u more!’ i ne posumnja u srcu, nego veruje da će se to što je rekao zaista dogoditi – tako će i biti. 24 Zbog toga vam kažem: sve što u molitvi zatražite, verujte da ste primili, i dobićete. 25 A kad stojite i molite se, praštajte ako šta imate protiv koga, da bi i Otac vaš koji je na nebesima oprostio vama vaše prestupe. 26 Ako vi ne opraštate drugima, ni Otac vaš nebeski neće oprostiti vama vaše prestupe.“*Ovaj stih se ne nalazi u najstarijim manuskriptima.

27 Ponovo su došli u Jerusalim. Dok je hodao hramom, priđoše mu vodeći sveštenici, znalci Svetog pisma i starešine, 28 pa ga upitaše: „U čije ime činiš ovo? Ko te je ovlastio da činiš ovakve stvari?“

29 Isus im odgovori: „Postaviću i ja vama jedno pitanje i ako mi odgovorite, odgovoriću i ja vama odakle mi vlast da činim ova dela. 30 Odakle je Jovan dobio pravo da krštava? S neba ili od ljudi? Odgovorite mi!“

31 Oni su umovali među sobom i govorili: „Ako kažemo ’od Boga’, reći će nam: ’Zašto mu onda niste verovali?’ 32 A šta ako kažemo da je od čoveka?“ Ipak, bojali su se naroda, jer su svi bili ubeđeni da je Jovan zaista bio prorok.

33 Oni odgovoriše Isusu: „Ne znamo.“

Isus im odgovori: „Ni ja vama neću reći u čije ime činim ovo.“