2
Niniva će pasti
1 Pred tebe je stao onaj što te rasejava!
Čuvaj utvrđenje,
pazi na put,
učvrsti bedra,
okrepi sasvim svoju snagu!
2 Jer, Gospod će da obnovi Jakovljev ponos
kao slavu Izrailja,
premda su ih opustošili dušmani
i posekli im loze.
3 Crven je štit ratnika njegovih,
junaci su obučeni u skerlet,
sijaju metalni okovi bojnih kola,
a u danu kad se spremi
i čempresi se tresu.
4 Po ulicama mahnitaju bojna kola,
vršljaju po trgovima,
izgledaju kao baklje,
galopiraju kao munje.
5 Setiće se svojih vojskovođa
koji će se spoticati na svojim marševima,
žuriti njenim zidinama
i već spremnoj barikadi.
6 Ustave će se otvoriti
i dvor će se podlokati.
7 Tako je urađeno:
razotkrivena je i odvedena.
Njene sluškinje zapevaju,
pijuču kao golubice, u prsa se tuku.
8 Kao jezero je Niniva još od prvih dana,
ali oni sada beže.
„Stanite! Stanite!“
Ali niko se okrenuo nije.
9 Otimajte srebro!
Otimajte zlato!
Nema mere zalihama
i obilju svake dragocene stvari.
10 Opustelo, poharano i ojađeno!
Tope se srca, klecaju kolena i bedra sva,
svima su smrknuta lica.
11 Gde je lavlja jazbina,
gde brlog za laviće?
Gde su išli lav, lavica i mladunče,
a da ih niko plašio nije?
12 Lav je lovio dovoljno za mladunce,
davio plen za svoje lavice,
svoju pećinu punio plenom
i svoj brlog mesom.
13 „Evo me protiv tebe
– govori Gospod nad vojskama –
da tvoja bojna kola pretvorim u dim.
Mač će da pojede laviće tvoje
i tvoj ću plen da istrebim iz zemlje.
Povik glasnika tvojih
više se neće čuti.“