20
1 Vino je podsmevač i žestoko piće svađalica,
nemudar je ko se zbog njih tetura.
2 Carevo je nasilje kao rika lavića,
ko ga razdražuje sebi samom škodi.
3 Na čast je čoveku da se kloni svađe,
a svaki se bezumnik izbezumi.
4 Kad je jesen – lenština ne ore,
kad je žetva – on prosi i oskudeva.
5 Duboka je voda zamisao čovekovog srca,
alʼ je crpsti može samo čovek razboriti.
6 Mnogi ljudi objavljuju svima svoju dobrotu,
ali ko će naći odanog čoveka?
7 Pravednik živi čestitost svoju
i kako su samo blagoslovena deca nakon njega!
8 Car koji sedi na sudskom prestolu
pogledom svojim sve zlo rasipa.
9 Može li ko reći: „Srce sam svoje očistio,
čist sam od greha svoga“?
10 Nejednaki tegovi i mera dvojaka –
oboje su ogavni Gospodu.
11 I dete se po delima svojim prepoznaje,
da li su mu dela ispravna i čista.*Ovaj stih može i ovako da se prevede: Čak i dete delima svojim sakriva svoje prave motive, da ne znaš jesu li mu dela ispravna i čista.
12 I uho što čuje i oko što vidi,
i jedno i drugo stvorio je Gospod.
13 Ne voli spavanje da ne osiromašiš,
probudi se i naješćeš se hleba.
14 „Bezvredno! Bezvredno!“ – govori kupac –
a onda se hvali kada ode svojim putem.
15 Postoji zlato i mnoštvo dragulja,
ali učene usne su kao dragoceni nakit.
16 Uzmi haljinu onome što jamči za tuđinca,
i zalog mu uzmi kad jamči za neznanca.
17 Čoveku je sladak nepošteni hleb,
ali su mu posle usta peska puna.
18 Namere osmisli savetom
i mudrim vođenjem ratuj.
19 Ogovarač skita i odaje tajne,
zato se ne petljaj sa brbljivcem.
20 Ko proklinje i oca i majku,
svetiljka mu dogoreva u najcrnjoj tami.
21 U početku naglo zgrnuto nasledstvo
ostaje neblagosloveno na svom kraju.
22 Nemoj reći: „Uzvratiću zlu!“
Čekaj Gospoda da te izbavi.
23 Gospodu su mrski nejednaki tegovi
i strašne su terazije nejednake.
24 Od Gospoda su čovekovi koraci,
pa kako bi neko dokučio svoj vlastiti put?
25 Čoveku je zamka kad nepromišljeno kaže da je nešto posvećeno,
a da posle zavete razmatra.
26 Car će mudar razvejati zlikovce,
vršidbenim točkom preko njih će preći.
27 Svetiljka Gospodnja je čovekov dah,
ispituje dubine nutrine.
28 Odanost i istina čuvaju cara,
on odanošću ostaje na prestolu svome.
29 Mladiću je čast u njegovoj snazi
a seda je kosa dostojanstvo starih.
30 Rane i masnice čiste od zla,
a šiba čisti dubine nutrine.
*20:11 Ovaj stih može i ovako da se prevede: Čak i dete delima svojim sakriva svoje prave motive, da ne znaš jesu li mu dela ispravna i čista.