Ostale mudre priče
25
1 I ovo su Solomonove mudre priče koje su prepisali ljudi Jezekije, Judinog cara:
2 Božija je slava da sakriva stvari,
a caru je slava da stvar istražuje.
3 Nebo je visoko, zemlja je duboka,
a i srca carska niko ne istraži.
4 Ukloni sa srebra zguru
i eto ga čanak za kovača:
5 ukloni zloga od cara
i u pravdi presto njegov utvrđen će biti.
6 Pred carem se ne veličaj
i ne stoj na mestu velikaša;
7 jer je bolje da ti kaže – „Gore dođi!“ –
nego da te ponizi pred plemićem.
A to*Misli se na plemića iz prethodnog stiha. što su ti oči videle
8 ne dovodi žurno na suđenje,
jer šta ćeš kada te na kraju
posrami bližnji tvoj?
9 Reši spor sa bližnjem svojim
i tajnu drugoga ne otkrivaj;
10 da te ne bi osramotio onaj koji sluša
i zao glas ostao na tebi.
11 Blagovremeno kazana reč
je poput zlatnih jabuka u srebrnim činijama.
12 Minđuša zlatna i ukras od čistog zlata
je ukor mudrog onome koji sluša.
13 Kao studen snega na dan žetve
je verni glasnik onom ko ga šalje –
osvežava dušu svoga gospodara.
14 Poput oblaka i vetra bez kiše
čovek je što se hvali darom nedarovanim.
15 Strpljivošću se nagovara vladar,
a i jezik blagi može kost da slomi.
16 Kad nađeš med, jedi dok se ne najedeš,
jer ćeš ga povratiti ako se prejedeš.
17 Neka ti je noga retko u kući bližnjeg tvoga,
da te se ne zasiti i ne zamrzi te.
18 Poput buzdovana, mača i strele oštre
je čovek koji svedoči protiv bližnjeg svoga, a lažov je.
19 Zub pokvaren i klecava noga
je poverenje u izdajnika u danu nevolje.
20 Kao čovek što haljinu skida po zimskome danu
i kao sirće na šalitri,
takav je onaj koji pesme peva srcu žalosnome.
21 Ako je tvoj neprijatelj gladan, nahrani ga,
i ako je žedan, napoj ga vodom.
22 Jer ako tako činiš, zgrnućeš žar ugljeni na njegovu glavu,
a Gospod će da ti plati.
23 Severac kišu donosi,
a jezik ogovarački srdita lica.
24 Bolje je sedeti na uglu krova
nego sa ženom svadljivom u zajedničkoj kući.
25 Što je studena voda duši iznurenoj,
to je dobra vest iz daleke zemlje.
26 Zamućen izvor i bunar zarušeni
je pravednik što tetura pred nepravednikom.
27 Nije dobro preždrati se meda
i ljudima na čast nije da čast svoju traže.
28 Grad provaljen i bez zida
je čovek koji ne zna sebe samog da obuzda.