Psalam 2
1 Zašto li se bune narodi,
šta to ljudi uzalud smišljaju?
2 Carevi se sveta prikupljaju,
knezovi se s njima savetuju,
da navale složno na Gospoda
i na njegovog Pomazanika*Prevod grčke imenice Hristos, prema Dal 4,26, gde je ovaj deo Psalma naveden.:
3 „Zbacimo sa sebe okove njihove,
strgnimo sa sebe sveze njihove!“
4 Smeje se onaj što na nebesima stoluje,
Gospod se to njima podruguje.
5 On im onda u gnevu progovara,
jarošću ih svojom užasava:
6 „Cara svoga ja sam postavio,
na Sionu, svetoj gori svojoj.“
7 Objaviću odluku Gospodnju.
On mi reče:
„Ti si Sin moj,
danas si se meni rodio.
8 Traži od mene, i daću ti u nasledstvo puke,
i krajeve zemaljske da ti budu imovina.
9 Slomićeš ih gvozdenom palicom,
razbićeš ih kao posudu od gline.“
10 Zato, carevi, budite razumni,
primite nauk, vladari zemaljski!
11 Služite Gospodu u strahu,
s trepetom se radujte.
12 Volite Sina, da mu gnev ne plane,
pa da propadnete na svom putu,
jer gnev njegov za tren oka plane.
Blago svakom ko u njemu utočište traži!