Knjiga Druga
42
Psalmi 42–72
Za horovođu. Poučna pesma sinova Korejevih.
1 Kao što košuta čezne za potocima,
tako duša moja čezne za tobom, Bože.
2 Žedna mi je duša Boga, Boga živoga.
Kada ću doći i pred Bogom se pojaviti?
3 Suze su mi hrana i danju i noću,
dok mi povazdan govore: „Gde ti je Bog tvoj?“
4 Duša mi vene kad se setim kako sam hodio s mnogima,
predvodeći ih k Domu Božijem uz klicanje i hvalospeve,
s mnoštvom koje slavi praznik.
5 Što si mi klonula, dušo moja,
i što uzdišeš u meni?
Bogu se nadaj, jer opet ću ga slaviti,
Spasitelja mog, Boga mog.
6 Klonula je duša u meni,
zato te spominjem iz kraja jordanskog,
i s Ermona, na gori Misaru.
7 Dubina dubinu doziva hukom slapova tvojih,
sve bujice i talasi tvoji pređoše preko mene.
8 Danju Gospod šalje svoju milost,
a noću je pesma njegova sa mnom –
molitva Bogu života mog.
9 Reći ću Bogu: „Steno moja, zašto si me zaboravio?
Zašto žalim pod tlakom neprijatelja svog?“
10 Kosti mi se lome od ruganja dušmana mojih,
dok mi povazdan govore: „Gde ti je Bog tvoj?“
11 Što si mi klonula, dušo moja,
što uzdišeš u meni?
Bogu se nadaj, jer opet ću ga slaviti,
Spasitelja i Boga svog.