Psalam 104
1 Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda!
O, Gospode, o, moj Bože, ti si od svih veći;
odenut si i sjajem i slavom!
2 Svetlošću je kao plaštom zaogrnut,
kao šator prostireš nebesa.
3 Grede gornjih odaja svojih u vode polaže,
oblake u kočije svoje preže,
na krilima vetra jezdi.
4 On svoje anđele čini vetrovima,
i svoje sluge ognjenim plamenovima.
5 On je zemlju postavio na njene temelje,
u veke vekova neće se pomaći.
6 Dubinama si je pokrio kao pokrivačem,
a vode su joj bile nad gorama.
7 Povlače se od prekora tvoga,
odtekle su od tutnjave groma tvoga –
8 kada su se gore digle i doline slegle –
tamo gde si im i odredio mesto;
9 ne prelaze među što si im stavio,
vratiti se neće da zemlju prekriju.
10 Ti izvore šalješ dolinama
da poteku među planinama.
11 Oni poje svaku poljsku zverku
i žeđ gase divljim magarcima.
12 Nebeske se ptice kraj njih gnezde
i pevaju u rastinju.
13 Iz gornjih odaja svojih natapaš gore
i zemlja je puna ploda dela tvojih.
14 Ti činiš da za stoku trava raste,
bilje što ga čovek obrađuje,
da bi zemlja urodila hlebom;
15 i vino što čoveku razgaljuje srce,
ulje što lice ozari
i hleb što hrani čoveku srce.
16 Gospodnja su stabla nalivena,
kedrovi što ih je usadio na Livanu;
17 na njima se ptice gnezde,
u čempresima roda im se skući.
18 Na visokim gorama žive divokoze,
a kamenjari damanima utočište daju.
19 On je mesec načinio da se meri vreme,
a i sunce zna kada da zađe.
20 Ti spuštaš tamu i noć biva,
pa izmile sve šumske živuljke.
21 Lavovi za plenom riču
tražeći od Boga za sebe hranu.
22 Kad sunce zarudi
oni se okupe u jazbini svojoj i ležu.
23 A čovek ide za poslom svojim
i radi do večeri.
24 O, Gospode, kako je mnogo dela tvojih!
Svako si od njih učinio mudro
i tvojih je stvorenja puna zemlja!
25 Eno mora, velikog i širokih obala,
vrve od bezbrojnih stvorenja,
životinja malih i velikih;
26 Po njemu brodovi brode
i Levijatan*Ne zna se tačno značenje ove reči. Prevodi se kao kit, krokodil, ili morska neman. koga si načinio u njemu igra.
27 Svi oni čekaju tebe
da im na vreme daš ono što jedu.
28 Ti im daješ
i oni to sakupe;
ti otvaraš ruku svoju
i oni su siti dobra.
29 Kad sakriješ lice svoje
oni se prepadnu;
kad im uzmeš dah, oni skapavaju
i ponovo idu u prašinu.
30 Kad im pošalješ svoj dah oni nastaju;
ti obnavljaš lice zemlje.
31 Nek doveka bude slava Gospodnja!
Nek delima svojim raduje se Gospod!
32 On u zemlju gleda i ona se trese;
on dotiče gore i one se dime.
33 Kroz svoj život pevaću Gospodu,
dok me ima Boga moga proslavljaću!
34 Ugodne mu bile misli moje,
a ja ću da se radujem u Gospodu.
35 Nek grešnici nestanu sa zemlje
i zlobnika neka više nema!
Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda!
Slavite Gospoda!