Psalam 132
Pesma poklonička.
1 O, Gospode, Davida se seti
i svih muka njegovih;
2 kako se Gospodu zakleo
i zavetovao Silnom Jakovljevom:
3 „U šator doma svoga neću ući,
na postelju kreveta svog neću leći;
4 očima sna neću dati,
ni kapcima da se spuste;
5 dok ne nađem mesto za Gospoda,
Prebivalište Silnom Jakovljevom!“
6 Gle! Mi smo za to u Efrati čuli,
u poljima jarimskim našli smo ga.
7 Pođimo u Prebivalište njegovo!
Poklonimo se kod podnožja njegovih nogu!
8 Uzdigni se, o, Gospode, na mesto svog počinka;
ti i Kovčeg Sile tvoje!
9 Sveštenici nek ogrnu pravdu,
tvoji verni nek radosno kliču.
10 Zbog Davida, sluge svoga,
ne okreći se od lica svog pomazanika.
11 Davidu se istinski zakleo Gospod
i poreći neće:
„Jednog od tvojih potomaka
postaviću na tvoj presto.
12 Ako sinovi tvoji budu držali moj savez
i propise moje, što ću ih učiti,
i sinovi će njihovi doveka sedeti
na prestolu tvome.“
13 Da, Gospod je Sion izabrao,
za Prebivalište svoje poželeo ga je:
14 „Doveka je ovo mesto mog počinka,
tu ću da boravim jer sam tako poželeo.
15 Šta mu treba, daću izobilno;
uboge mu nahraniću hlebom.
16 U spasenje ću mu obući sveštenike,
verni će mu podcikivati, klicati.
17 Daću da Davidu rog moći uzraste,
svetiljku ću da postavim za svog pomazanika.
18 U sramotu ja zaviću dušmane njegove,
a na njemu njegova će kruna da zablista!“