18
Pad Vavilona
1 Posle ovoga sam video drugog anđela kako silazi sa neba sa velikom vlašću. Njegova slava obasjala je celu zemlju. 2 Tada anđeo povika jakim glasom:
„Pade, pade, veliki Vavilon,
i postade prebivalište zlih duhova
i sklonište svih nečistih duhova,
sklonište svim nečistim pticama
i svim nečistim i mrskim zverima.
3 Jer svi su se narodi napojili
žestokim vinom njenoga bludničenja.
Carevi sveta s njom su bludničili,
a svetski se trgovci obogatili od njene silne raskoši!“
4 Zatim sam čuo drugi glas sa neba kako govori:
„Narode moj, izađi iz tog grada,
da ne budete učesnici u njegovim gresima,
i da vas ne snađu njegova zla.
5 Jer gresi se njeni nagomilaše do neba,
i Bog se setio njenih nepravdi.
6 Vratite joj istom merom,
vratite joj dvostruko više za njena dela;
ulijte joj u čašu dvostruku meru onog
što je zamešala drugima.
7 Zadajte joj muke i žalosti
onoliko koliko je sebi dala slave i raskoši!
Jer ona govori u svome srcu:
’Sedim na prestolu kao carica,
nisam udovica i žalosti neću iskusiti.’
8 Zato će se u jedan dan sručiti na nju sva ova zla:
smrt, žalost i glad.
I proždreće je vatra,
jer je silan Gospod Bog koji joj sudi.“
9 Za njom će plakati i naricati svi carevi sveta koji su s njom bludničili i uživali u njenoj raskoši, kada vide dim i nju svu u plamenu. 10 Preplašeni njenim mukama, stajaće izdaleka i govoriti:
„Jao, jao, veliki grade Vavilone, silni grade,
jer u jedan čas nasta tvoj sud!“
11 A svetski će trgovci plakati i naricati za njom, jer niko više ne kupuje njihovu robu: 12 zlato, srebro, drago kamenje, bisere, tanani lan, porfiru, svilu, skerlet, razna mirisna drveta, svakovrsne posude od slonovače, predmete načinjene od skupocenog drveta, bronze, gvožđa i mramora; 13 cimet, balzam, miomiris, mirisava ulja, tamjan, vino, ulje, belo brašno, pšenicu, stoku, ovce i konje, kola, robove i ljudske duše.
14 Ostala si bez voća za kojim si čeznula, sva tvoja raskoš i sjaj propali su i više ih nećeš povratiti. 15 Trgovci koji su ovim trgovali i obogatili se od nje, stajaće izdaleka obuzeti strahom zbog njenih muka, plačući i naričući. 16 Govoriće:
„Jao, jao, veliki grade,
koji si se oblačio u lan, porfiru i skerlet,
i kitio se zlatom, dragim kamenjem i biserima!
17 U jedan čas opuste toliko bogatstvo!“
I svi kormilari, svi mornari i moreplovci, stajali su izdaleka. 18 Videvši dim koji se podiže iz grada u požaru, jadikovali su i govorili: „Koji je grad bio kao ovaj veliki grad?“ 19 Oni posuše prašinu na svoje glave jadikujući i plačući:
„Jao, jao, veliki grade!
Od njegovog izobilja se obogatiše
svi koji su imali brodove na moru,
a u jedan je čas opusteo.
20 Veseli se nad njim, nebo!
Veselite se nad njim, vi sveti, apostoli i proroci,
jer ga je Bog kaznio zbog onog što je učinio vama!“
21 Tada je jedan moćni anđeo podigao kamen, velik kao mlinski, i bacio ga u more, govoreći:
„Ovako će biti bačen veliki grad Vavilon
i neće ga više biti.
22 Muzika kitariste, muzičara, flautista i trubača
neće se više čuti u tebi,
niti će se koji umetnik više naći u tebi,
a ni zvuk mlina se neće više čuti.
23 Svetlost svetiljke
neće više zasjati u tebi,
niti će se glas mladoženje i neveste
ikad čuti u tebi,
zato što su tvoji trgovci bili svetski moćnici,
i zato što je tvoje vračanje dovelo u zabludu sve narode.
24 Uz to se u tebi prolila krv proroka i svetih,
i svih onih koji su ubijeni na zemlji.“