1 Nojemina reče svojoj snahi Ruti: „Kako bi bilo, ćerko moja, da ti potražim dom, gde će ti biti dobro? 2 Tu je naš rođak, Voz, s čijim devojkama si radila. Evo, on će ove noći vejati ječam na gumnu. 3 Ti se umij, namiriši se, obuci svečanu haljinu, pa idi k njemu na gumno. Međutim, ne daj da te primeti, dok ne završi da jede i pije. 4 Kad on ode na počinak, gledaj gde je legao, pa i ti lezi tamo. Onda podigni pokrivač s njegovih nogu i lezi tamo, a on će ti reći šta da radiš.“ 5 Ruta joj odgovori: „Uradiću sve što kažeš.“

6 Tako je otišla na gumno i učinila kako joj je svekrva naredila. 7 Voz je jeo i pio, pa je vesela srca otišao da legne pored stoga. Tada se ona prikrala, podigla pokrivač s njegovih nogu i legla.

8 Oko ponoći čovek se trže; okrenuvši se ugledao je ženu kod svojih nogu. 9 On upita: „Ko si ti?“

„To sam ja, Ruta, tvoja sluškinja – odgovori ona. Raširi svoje krilo nada mnom, jer si mi rođak-staratelj.“

10 Tada on reče: „Neka te Gospod blagoslovi, ćerko moja! Ovo tvoje dobro delo bolje je nego ono prvo, jer nisi tražila mladiće, bili oni siromašni ili bogati. 11 A sad, ćerko moja, nemoj se bojati. Učiniću za tebe sve što tražiš, jer svi moji sugrađani znaju da si čestita žena. 12 Jeste, ja sam zaista tvoj staratelj, ali postoji još jedan rođak-staratelj, koji je bliži srodnik od mene. 13 Prenoći ovde, a ujutro, ako on želi da bude staratelj, dobro, neka bude staratelj. Ali ako ne želi da ti bude staratelj, ja ću ti biti staratelj, tako mi živog Gospoda! Spavaj do jutra.“

14 Tako je ona spavala do jutra kod njegovih nogu. Ustala je rano dok još čovek čoveka nije mogao prepoznati, jer je Voz rekao: „Da se ne sazna da je žena dolazila na gumno.“

15 Onda joj je rekao: „Dodaj mi ogrtač koji je na tebi, i dobro ga drži.“ Ona je držala ogrtač, a on joj je odmerio šest merica ječma. Zatim joj je naprtio, pa je otišla u grad.

16 Kad je stigla, njena svekrva joj reče: „Kako je prošlo, ćerko moja?“ Tada joj je Ruta ispričala sve što je čovek učinio za nju. 17 Zatim je dodala: „Dao mi je još i ovih šest merica ječma, i rekao mi: ’Ne vraćaj se praznih ruku svojoj svekrvi.’“

18 Nojemina reče: „Ostani ovde, ćerko moja, dok ne vidiš šta će od toga ispasti. Voz se neće smiriti dok još danas ne privede stvar kraju.“