1 Četvrte godine cara Darija, četvrtog dana devetog meseca kisleva*Kislev pada na deo novembra i deo decembra, a ovo proroštvo se desilo oko 7. XII 518. pre nove ere, tj. dvadeset dva meseca nakon prethodnih osam vizija., proroku Zahariji je došla reč Gospodnja. 2 Naime, iz Vetilja su poslali Sarasara, Regem-Meleha i njihove ljude da vape pred licem Gospodnjim, 3 da pitaju sveštenike Doma Gospoda nad vojskama i proroke: „Hoćemo li da jadikujemo u petom mesecu i posvetimo se, kako smo činili sve ove godine?“

4 I došla mi je reč Gospoda nad vojskama i poručila: 5 „Reci svem narodu zemlje i sveštenicima ovako: ’Postili ste i jadikovali petog meseca i sedmog meseca svih ovih sedamdeset godina. A jeste li vi to zaista meni postili, baš meni? 6 A kada jedete i pijete zar sebi ne jedete i zar sebi ne pijete? 7 Nije li trebalo da poslušate reči koje je Gospod objavio preko pređašnjih proroka, kada je Jerusalim bio naseljen i spokojan; kada su bila naseljena sva njegova okolna mesta, kao i Negev i ravnica?’“

8 Reč Gospodnja je došla Zahariji: 9 „Ovako kaže Gospod nad vojskama: ’Sudite pravedan sud, iskazujte milosrđe i ljubav svima, svakom svom bratu. 10 Ne tlačite udovice, siročad, putnike, došljake i siromahe. Ne smišljajte zlo u srcu svome nikome od bližnjih.’

11 Ali oni nisu hteli da slušaju već su tvrdoglavo okrenuli leđa i zatvorili uši da ne čuju. 12 Svoja su srca učinili kao kremen, da ne čuju Zakon i reči koje im je Gospod nad vojskama poslao svojim Duhom po pređašnjim prorocima. I zato je došao veliki gnev od Gospoda nad vojskama.

13 I kao što sam ih ja dozivao, a oni nisu slušali, tako su i oni dozivali, a ja ih nisam slušao – kaže Gospod nad vojskama. 14 Kao vihor sam ih razvejao po svim narodima koje nisu znali, zemlja je zbog njih opustila i od onih koji prolaze i od onih koji se vraćaju. Oni su zemlju milu pretvorili u pustoš.“