4 Ovako kaže Gospod, moj Bog: „Napasaj stado koje je za klanje. 5 Kupci njihovi ih kolju i ne misle da su krivi. A oni koji ih prodaju govore: ’Blagosloven Gospod! Obogatio sam se.’ Njihovi pastiri su nemilosrdni prema njima. 6 Zato ni ja više neću da se smilujem na stanovnike zemlje – govori Gospod. Evo, predajem svakoga u ruke njegovog bližnjeg i u ruke njegovog cara. Oni će satrti zemlju, a ja neću da ih izbavim iz njihovih ruku.“

7 I ja sam napasao stado za klanje, baš one najneznatnije u stadu. Uzeo sam dva štapa. Jedan sam nazvao „Blagost“, a drugi sam nazvao „Sloga“, pa sam napasao stado. 8 Onda sam za mesec dana zbrisao tri pastira jer su mi se smučili, a i ja sam njima ogadio. 9 Onda sam rekao: „Neću više da vas napasam! Neka skapa ovca koja je za smrt i neka propadne koja je za propast. A one koje prežive neka glođu jedna drugu.“

10 Elem, uzeo sam „Blagost“, svoj štap, i prelomio ga. Tako sam raskinuo svoj savez koji sam sklopio sa svim narodima. 11 Tog dana je bio slomljen, pa su i najneznatniji u stadu, oni što su u mene gledali, znali da je ova reč bila od Gospoda.

12 Rekao sam im: „Ako je pravo u vašim očima vi mi dajte moju nadnicu. A ako nije, ne dajte mi.“ Onda su mi odmerili nadnicu od trideset srebrnjaka.

13 Gospod mi je rekao: „Baci grnčaru tu silnu vrednost kojom su me procenili!“ I ja sam uzeo od njih trideset srebrnjaka i bacio ih grnčaru Doma Gospodnjeg.

14 Zatim sam prelomio „Slogu“, svoj drugi štap, i tako prekinuo bratstvo između Jude i Izrailja.

15 Gospod mi je kazao: „Ponovo uzmi opremu bezumnog pastira. 16 Jer, evo, podižem u zemlji pastira koji neće mariti za one što skapavaju, neće tražiti zalutale, neće lečiti ranjene, neće voditi vrludave. On će jesti meso ugojenih ovaca i kidaće im papke.