1 Odlučih dakle u sebi da neću k vama opet sa žalošću. 2 Jer ako ja vas ražalostim, a tko će mene obradovati ako ne onaj koga ja žalostim? 3 Zato vam to i napisah da me, kada dođem, ne ražaloste oni koji bi mi imali biti na radost. Uzdam se doista u sve vas, da je moja radost - radost svih vas. 4 Pisah vam uistinu uz mnoge suze, iz velike nevolje i tjeskobe srca, ne da se ražalostite, nego da upoznate moju preveliku ljubav prema vama. 5 Ako me tko ražalostio, nije ražalostio mene, nego u neku ruku - da ne pretjeram - sve vas. 6 Dosta je takvu ona kazna od većine 7 pa ga vi radije pomilujte i utješite da ga pretjerana žalost ne shrva. 8 Zato vas molim, iskažite mu ljubav. 9 Ta zato vam i pisah da vidim jeste li prokušani, jeste li u svemu poslušni. 10 Komu dakle vi što oprostite, tomu i ja; jer i ja, ako kome što oprostih, oprostih poradi vas - pred Kristom, 11 da nas ne nadmudri Sotona. Ta znamo njegove namjere! 12 Kada dođoh u Troadu poradi evanđelja Kristova, premda mi se otvoriše vrata u Gospodinu, 13 ne bijaše mi duši spokoja što ne nađoh Tita, brata svoga; oprostih se stoga s njima i pođoh u Makedoniju. 14 Ali hvala Bogu koji nas u Kristu uvijek proslavlja te širi po nama na svakome mjestu miris svoga spoznanja. 15 Da, Kristov smo miomiris Bogu i među onima koji se spasavaju i među onima koji propadaju: 16 ovima miris iz smrti za smrt, onima miris iz života za život. A tko je za to podoban? 17 Uistinu, mi nismo kao mnogi koji trguju riječju Božjom, nego iskreno - kao od Boga pred Bogom - u Kristu govorimo.