1 Jahve zapovjedi velikoj ribi da proguta Jonu. Tri dana i tri noći ostade Jona u ribljoj utrobi. 2 Iz utrobe riblje stade Jona moliti Jahvu, Boga svojega. 3 On reče: “Iz nevolje svoje zavapih Jahvi, i on me usliša; iz utrobe Podzemlja zazvah, i ti si mi čuo glas. 4 Ti me baci moru u dubine, i voda me opteče. Sve poplave tvoje i valovi oboriše se na me. 5 Pomislih: odbačen sam ispred očiju tvojih. Al' ipak oči upirem svetom Hramu tvojem. 6 Vode me do grla okružiše, bezdan me opkoli. Trave mi glavu omotaše, 7 siđoh do korijena planina. Nada mnom se zatvoriše zauvijek zasuni zemljini. Al' ti iz jame izvadi život moj, o Jahve, Bože moj. 8 Samo što ne izdahnuh kad se spomenuh Jahve, i molitva se moja k tebi vinula, prema svetom Hramu tvojemu. 9 Oni koji štuju isprazna ništavila milost svoju ostavljaju. 10 A ja ću ti s pjesmom zahvalnicom žrtvu prinijeti. Što se zavjetovah, ispunit ću. Spasenje je od Gospoda.” 11 Tada Jahve zapovjedi ribi i ona izbljuva Jonu na obalu.