2
Savez Božiji s njegovim narodom raskinut i obnovljen.
1 Recite braći svojoj: Narode moj; i sestrama svojim: Pomilovana.
2 Prite se s materom svojom, prite se,
jer mi nije žena, niti sam joj ja muž;
neka odbaci kurvarstva svoja od lica svog,
i preljube svoje od dojaka svojih,
3 Da je ne bih svukao golu
i učinio je kakva je bila onaj dan kad se rodila,
i da je ne bih postavio da bude kao pustinja
i obratio je da bude kao zemlja sasušena,
i umorio je žeđu.
4 I neću se smilovati na decu njenu,
jer su kopilad.
5 Jer se mati njihova kurva,
sramoti se roditeljka njihova;
jer govori: Ići ću za milosnicima svojim
koji mi daju hleb moj i vodu moju,
vunu moju i lan moj,
ulje moje i piće moje.
6 Zato evo ja ću joj zagraditi put trnjem
i zazidaću zidom da ne nađe staza svojih.
7 I trčaće za svojim milosnicima,
ali ih neće stignuti;
i tražiće ih,
ali ih neće naći;
pa će reći: Idem da se vratim k prvom mužu svom,
jer mi beše bolje onda nego sada.
8 Jer ona ne zna da sam joj ja davao žito i vino i ulje,
i umnožavao joj srebro i zlato,
od kog načiniše Vala.
9 Zato ću uzeti natrag žito svoje, kad bude vreme,
i vino svoje, kad bude vreme,
i uzeću vunu svoju i lan svoj,
kojim bi pokrivala golotinju svoju.
10 I otkriću rugobu njenu pred milosnicima njenim,
i niko je neće izbaviti iz moje ruke.
11 I ukinuću svaku radost njenu,
svetkovine njene,
mladine njene i subote njene i sve praznike njene.
12 I potrću čokote njene i smokve,
za koje govori: Plata su mi,
što mi dadoše milosnici moji;
i obratiću ih u šumu
da ih jede zverje poljsko.
13 I pohodiću na njoj dane valimske,
u koje im je kadila
i kitila se obocima i grivnama,
i išla za svojim milosnicima,
i mene zaboravila,
govori Gospod.
14 Ali evo, ja ću je primamiti
i odvešću je u pustinju,
i govoriću s njom lepo.
15 I daću joj vinograde njene od tog mesta,
i dolinu Ahor za vrata nadanju,
i onde će pevati kao za mladosti svoje
i kao kad je išla iz Misira.
16 I tada ćeš me, govori Gospod, zvati: Mužu moj; a nećeš me više zvati: Vale moj.
17 Jer ću ukloniti iz usta njenih imena Valova; i neće im se više pominjati imena.
18 I tada ću im učiniti zavet sa zverjem poljskim i sa pticama nebeskim i s bubinama zemaljskim; i polomiću luk i mač i rat da ih nestane u zemlji, i učiniću da leže bez straha.
19 I zaručiću te sebi doveka, zaručiću te sebi pravdom i sudom i milošću i milosrđem.
20 I zaručiću te sebi verom, i poznaćeš Gospoda.
21 I tada ću se odazvati, govori Gospod,
odazvaću se nebesima,
a ona će se odazvati zemlji.
22 A zemlja će se odazvati žitu i vinu i ulju,
a to će se odazvati Jezraelu.
23 I posejaću je sebi na zemlji,
i smilovaću se na Loruhamu,
i reći ću Loamiji: Ti si moj narod,
i on će reći: Bože moj!