7
Jadikovanje nad pokvarenim Izrailjem i objavljivanje zasluženih kazni.
1 Kad lečim Izrailja,
tada se pokazuje bezakonje Jefremovo
i zloća samarijska;
jer čine laž,
i lupež ulazi,
i napolju udara četa.
2 I ne govore u srcu svom
da ja pamtim svako bezakonje njihovo;
sada stoje oko njih dela njihova,
preda mnom su.
3 Nevaljalstvom svojim vesele cara
i lažima svojim knezove.
4 Svi čine preljubu;
kao peć su koju užari hlebar,
koji prestane stražiti kad zamesi testo pa dokle uskisne.
5 Na dan cara našeg razboleše se knezovi od meha vina,
i on pruži ruku svoju podsmevačima.
6 Jer na zasede svoje upravljaju srce svoje,
koje je kao peć;
hlebar njihov spava celu noć,
ujutru gori kao plamen ognjeni.
7 Svi su kao peć ugrejani
i proždiru svoje sudije;
svi carevi njihovi padaju,
nijedan između njih ne viče k meni.
8 Jefrem se pomešao s narodima;
Jefrem je pogača neprevrnuta.
9 Inostranci jedu mu silu,
a on ne zna;
sede kose popadaju ga,
a on ne zna.
10 I ponositost Izrailjeva svedoči mu u oči,
ali se ne vraćaju ka Gospodu Bogu svom
niti Ga traže uza sve to.
11 I Jefrem je kao golub,
lud, bezuman;
zovu Misir,
idu u Asirsku.
12 Kad otidu,
razapeću na njih mrežu svoju,
kao ptice nebeske svući ću ih,
karaću ih kako je kazivano u zboru njihovom.
13 Teško njima,
jer zađoše od mene;
pogibao će im biti,
jer me izneveriše;
ja ih iskupih,
a oni govoriše na me laž.
14 Niti me prizivaše iz srca svog,
nego ridaše na odrima svojim;
žita i vina radi skupljajući se
odstupaju od mene.
15 Kad ih karah,
ukrepih im mišice;
ali oni misliše zlo na me.
16 Vraćaju se, ali ne ka Višnjem,
postaše kao luk lažljiv;
knezovi će njihovi popadati od mača
s obesti jezika svog;
to će im biti podsmeh u zemlji misirskoj.