4
O carstvu Mesijinom, povratak i izbavljenje Izrailja posle velike patnje.
1 Ali će u poslednja vremena biti utvrđena gora doma Gospodnjeg navrh gora
i uzvišena iznad humova,
i narodi će se sticati k njoj.
2 I ići će mnogi narodi govoreći:
Hodite, da idemo na goru Gospodnju
i u dom Boga Jakovljevog,
i učiće nas svojim putevima
i hodićemo Njegovim stazama;
jer će iz Siona izaći zakon
i reč Gospodnja iz Jerusalima.
3 I sudiće među mnogim narodima,
i pokaraće jake narode nadaleko,
i oni će raskovati mačeve svoje na raonike,
i koplja svoja na srpove;
neće dizati mača narod na narod,
niti će se više učiti ratu.
4 Nego će sedeti svaki pod svojom vinovom lozom i pod smokvom,
i neće biti nikoga da ih plaši;
jer usta Gospoda nad vojskama rekoše.
5 Jer će svi narodi hoditi svaki u ime boga svog;
a mi ćemo hoditi u ime Gospoda Boga svog
uvek i doveka.
6 U to vreme, govori Gospod, sabraću hrome,
i skupiću odagnane i kojima zlo učinih.
7 I učiniću od hromih ostatak
i od odagnanih silan narod;
i Gospod će carovati nad njima na gori Sionu
odsada i doveka.
8 I ti, kulo stadu, steno kćeri sionskoj,
tebi će doći,
doći će prva vlast,
carstvo kćeri jerusalimske.
9 Zašto vičeš tako jako?
Nema li cara u tebi?
Eda li izgiboše tvoji savetnici,
te te obuzeše bolovi kao porodilju?
10 Muči se i viči, kćeri sionska,
kao porodilja,
jer ćeš izaći iz grada i stanovaćeš u polju,
i otići ćeš u Vavilon;
onde ćeš se osloboditi,
onde će te iskupiti Gospod iz ruku neprijatelja tvojih.
11 A sada se sabraše na te mnogi narodi govoreći:
Da se oskvrni,
i da se oči naše nagledaju Siona.
12 Ali ne znaju misli Gospodnje,
niti razumeju namere Njegove,
jer ih je skupio kao snoplje na gumno.
13 Ustani i vrši, kćeri sionska,
jer ću ti načiniti rog gvozden,
i kopita ću ti načiniti bronzana,
te ćeš satrti mnoge narode,
i posvetiću Gospodu blago njihovo
i imanje njihovo Gospodu sve zemlje.