Psalam 40
Spaseni pravednik zahvaljuje Bogu; pokornost i molba.
Načelniku pevačkom. Davidov psalam.
1 Dugo čekah Gospoda,
i saže se k meni, i ču viku moju.
2 Izvadi me iz jame, koja buči, i iz gliba,
i postavi na kamen noge moje, i utvrdi stope moje.
3 I metnu u usta moja pesmu novu,
hvalu Bogu našem.
Vide mnogi, i počinju se bojati Gospoda,
i uzdati se u Njega.
4 Blago onome koji na Gospoda stavlja nadanje svoje,
i ne obraća se oholima i onim koji teže na laž.
5 Mnoga su čudesa Tvoja,
koja si učinio Gospode, Bože moj,
i mnoge su misli Tvoje s nama.
Nema Ti ravna.
Hteo bih javljati i kazivati,
ali im broja nema.
6 Žrtve i darove nećeš;
Ti si mi uši otvorio;
žrtvu paljenicu i koja se za greh prinosi ne tražiš.
7 I po tome rekoh: Evo idem,
kao što je u knjizi pisano za mene;
8 Hoću činiti volju Tvoju, Bože moj,
i zakon je Tvoj meni u srcu.
9 Kazujem pravdu na saboru velikom;
evo, usta svojih ne ustavljam;
Gospode, Ti znaš.
10 Pravde Tvoje ne sakrivam u srcu svom,
kazujem vernost Tvoju i spasenje Tvoje;
i ne tajim milosti Tvoje i istine Tvoje od sabora velikog.
11 Gospode, nemoj zatvoriti srca svog od mene;
milost Tvoja i istina Tvoja jednako neka me čuvaju.
12 Jer me opkoliše zla nebrojena;
stigoše me nepravde moje,
da ne mogu gledati;
ima ih više nego kose na glavi mojoj,
srce me moje ostavi.
13 Gospode, voljan budi izbaviti me,
Gospode, pohitaj mi u pomoć.
14 Nek se postide i posrame
svi koji traže pogibao duši mojoj!
Nek se vrate natrag
i postide koji mi žele zlo.
15 Nek se povrate u smetnji svojoj
koji mi govore: Ha! Ha!
16 Neka se teše i vesele Tobom
svi koji traže Tebe Gospode,
i koji ljube spasenje Tvoje,
neka jednako govore: Velik Gospod!
17 Ja sam nesrećan i ništ,
neka se Gospod postara za me!
Ti si pomoć moja i Izbavitelj moj,
Bože moj, ne časi.