Psalam 44
Jadikovanje što je Bog ostavio narod svoj.
Načelniku pevačkom. Nauk sinova Korejevih.
1 Bože, svojim ušima slušasmo,
oci nam naši pripovedaše
delo koje si učinio u njihovo vreme, u staro vreme.
2 Rukom svojom izgnao si narode, a njih posadio;
iskorenio si plemena, a njih namnožio.
3 Jer ne zadobiše zemlje svojim mačem,
niti im mišica njihova pomože,
nego Tvoja desnica i Tvoja mišica,
i svetlost lica Tvog,
jer Ti behu omileli.
4 Bože, care moj, Ti si onaj isti,
pošlji pomoć Jakovu!
5 S Tobom ćemo izbosti neprijatelje svoje,
i s imenom Tvojim izgazićemo one koji ustaju na nas.
6 Jer se ne uzdam u luk svoj,
niti će mi mač moj pomoći.
7 Nego ćeš nas Ti izbaviti od neprijatelja naših,
i nenavidnike naše posramićeš.
8 Bogom ćemo se hvaliti svaki dan,
i ime Tvoje slavićemo doveka.
9 Ali sad si nas povrgao i posramio,
i ne ideš s vojskom našom.
10 Obraćaš nas te bežimo ispred neprijatelja,
i neprijatelji nas naši haraju.
11 Dao si nas kao ovce da nas jedu,
i po narodima rasejao si nas.
12 U bescenje si prodao narod svoj,
i nisi mu podigao cene.
13 Dao si nas na podsmeh susedima našim,
da nam se rugaju i sramote nas koji žive oko nas.
14 Načinio si od nas priču u naroda,
gledajući nas mašu glavom tuđinci.
15 Svaki je dan sramota moja preda mnom,
i stid je popao lice moje.
16 Od reči podsmevačevih i rugačevih,
i od pogleda neprijateljevih i osvetljivčevih.
17 Sve ovo snađe nas;
ali ne zaboravismo Tebe,
niti prestupismo zavet Tvoj.
18 Ne odstupi natrag srce naše,
i stope naše ne zađoše s puta Tvog.
19 Kad si nas bio u zemlji zmajevskoj,
i pokrivao nas senom smrtnim,
20 Onda da bejasmo zaboravili ime Boga svog
i podigli ruke svoje k Bogu tuđem,
21 Ne bi li Bog iznašao to?
Jer On zna tajne u srcu.
22 A ubijaju nas za Tebe svaki dan;
s nama postupaju kao s ovcama klanicama.
23 Ustani, što spavaš, Gospode!
Probudi se, nemoj odbaciti zasvagda.
24 Zašto kriješ lice svoje?
Zaboravljaš nevolju i muku našu?
25 Duša naša pade u prah,
telo je naše bačeno na zemlju.
26 Ustani, pomoći naša,
i izbavi nas radi milosti svoje.