Psalam 57
Molitva Davidova za pomoć. Veličanje milosti Božije.
(1. Samuilova 22:1)
Načelniku pevačkom. Nemoj pogubiti. Zapis Davidov, kad od Saula uteče u pećinu.
1 Smiluj se na me, Bože,
smiluj se na me;
jer se u Tebe uzda duša moja,
i pod sen krila Tvojih sklanjam se dok ne prođu nevolje.
2 Prizivam Boga Višnjeg,
Boga, koji mi dobro čini;
3 Da pošalje s neba i sačuva me,
da posrami onog koji traži da me proždre;
da pošalje Bog milost svoju i istinu svoju.
4 Duša je moja među lavovima,
ležim među onima koji dišu plamenom.
Zubi su sinova ljudskih koplja i strele,
i njihov jezik mač oštar.
5 Uzvisi se više nebesa, Bože,
po svoj zemlji neka bude slava Tvoja!
6 Metnuše zamku nogama mojim,
i stegoše dušu moju,
iskopaše preda mnom jamu,
i sami padoše u nju.
7 Utvrdilo se srce moje, Bože,
utvrdilo se srce moje;
pevaću Te i slaviću.
8 Probudi se, slavo moja,
probudi se, psaltire i gusle;
ustaću rano.
9 Hvaliću Gospoda po narodima,
pevaću Ti po plemenima.
10 Jer je velika do nebesa milost Tvoja,
i istina Tvoja do oblaka.
11 Uzvisi se više nebesa, Bože,
po svoj zemlji neka bude slava Tvoja!