Psalam 7
Pravedni Bog spasava bezazlenost Davidovu od nepravednog neprijatelja.
(2. Samuilova 16)
Plačna pesma Davidova, koju je pevao Gospodu poradi Husa od plemena Venijaminova.
1 Gospode, Bože moj!
U Tebe se uzdam, sačuvaj me od svih koji me gone, i izbavi me.
2 Da mi neprijatelj ne iščupa dušu kao lav.
Čupa, a nema ko da izbavi.
3 Gospode, Bože moj!
Ako sam to učinio,
ako je nepravda u rukama mojim,
4 Ako sam zlo vratio prijatelju svom,
ili krivo učinio onima koji na me na pravdi napadahu;
5 Neka goni neprijatelj dušu moju,
i neka je stigne,
i pogazi na zemlju život moj
i slavu moju u prah obrati.
6 Ustani, Gospode, u gnevu svom;
digni se na žestinu neprijatelja mojih;
probudi se meni na pomoć, i otvori sud.
7 I ljudstvo će se sleći oko Tebe;
iznad njega izađi u visinu.
8 Gospod sudi narodima.
Sudi mi, Gospode, po pravdi mojoj,
i po bezazlenosti mojoj neka mi bude.
9 Nek se prekine zloća bezbožnička,
a pravednika potpomozi,
jer Ti ispituješ srca i utrobe, Bože pravedni!
10 Štit je meni u Boga,
koji čuva one koji su pravog srca.
11 Bog je pravedan sudija,
i Bog je svaki dan gotov na gnev.
12 Ako se neće bezbožnik da obrati,
On oštri mač svoj, nateže luk svoj, i naperuje ga;
13 I zapinje smrtnu strelu,
čini strele svoje da pale.
14 Gle, bezbožnik zače nepravdu,
trudan beše zločinstvom, i rodi sebi prevaru.
15 Kopa jamu i iskopa,
i pade u jamu koju je načinio.
16 Zloba njegova obrati se na njegovu glavu,
i zločinstvo njegovo pade na teme njegovo.
17 Hvalim Gospoda za pravdu Njegovu,
i pevam imenu Gospoda Višnjeg.