2
Anina pesma u hvalu. Pakost sinova Ilijevih; objavljivanje suda.
1 I Ana se pomoli i reče:
Razveseli se srce moje u Gospodu;
podiže se rog moj u Gospodu;
otvoriše se usta moja na neprijatelje moje,
jer sam radosna radi spasenja Tvog.
2 Nema svetog kao što je Gospod;
jer nema drugog osim Tebe;
i nema stene kao što je Bog naš.
3 Ne govorite više ponosito,
i neka ne izlaze iz usta vaših reči ohole;
jer je Gospod Bog koji sve zna,
i on udešava namere.
4 Luk junacima slomi se,
i iznemogli opasaše se snagom.
5 Koji behu siti, naimaju se za hleb;
a koji behu gladni, nisu više;
i nerotkinja rodi sedmoro,
a koja imaše dece, iznemože.
6 Gospod ubija, i oživljuje;
spušta u grob, i izvlači.
7 Gospod siromaši i bogati;
ponižuje i uzvišuje.
8 Siromaha podiže iz praha,
i iz bunjišta uzvišuje ubogog da ga posadi s knezovima,
i daje im da naslede presto slave;
jer su Gospodnji temelji zemaljski,
i na njima je osnovao vasiljenu.
9 Sačuvaće noge milih svojih,
a bezbožnici će umuknuti u mraku;
jer svojom snagom neće čovek nadjačati.
10 Koji se suprote Gospodu, satrće se;
na njih će zagrmeti s neba;
Gospod će suditi krajevima zemaljskim,
i daće snagu caru svom,
i uzvisiće rog pomazaniku svom.
11 Potom otide Elkana u Ramat kući svojoj, a dete služaše Gospodu pred Ilijem sveštenikom.
12 A sinovi Ilijevi behu nevaljali, i ne znahu za Gospoda.
13 Jer u tih sveštenika beše običaj prema narodu: kad ko prinošaše žrtvu, dolažaše momak sveštenikov dok se kuvaše meso s viljuškama trokrakim u ruci,
14 i zabadaše u sud, ili u kotao, ili u tavu, ili u lonac, i šta se god nabode na viljuške uzimaše sveštenik. Tako činjahu svemu Izrailju koji dolažaše u Silom.
15 Tako i pre nego bi zapalili salo, došao bi momak sveštenikov, te bi rekao čoveku koji prinošaše žrtvu: Daj meso da ispečem svešteniku, jer ti neću primiti meso kuvano, nego sirovo.
16 Ako bi mu tada čovek odgovorio: Neka se prvo zapali salo, pa onda uzmi šta ti god duša želi; on bi rekao: Ne, nego daj sada, ako li ne daš, uzeću silom.
17 I greh onih mladića beše vrlo velik pred Gospodom, jer ljudi ne marahu za prinos Gospodnji.
18 A Samuilo služaše pred Gospodom, još dete u oplećku lanenom.
19 A mati mu načini mali plašt i donese mu, i tako činjaše svake godine dolazeći s mužem svojim da prinese žrtvu godišnju.
20 A Ilije blagoslovi Elkanu i ženu njegovu govoreći: Gospod da ti da poroda od te žene za ovog kog je dala Gospodu! I otidoše u svoje mesto.
21 I Gospod pohodi Anu, i ona zatrudne i rodi tri sina i dve kćeri. A dete Samuilo rastijaše pred Gospodom.
22 A Ilije beše vrlo star, i ču sve što činjahu sinovi njegovi svemu Izrailju, i kako spavahu sa ženama koje dolažahu gomilama na vrata šatora od sastanka.
23 I govoraše im: Zašto to radite? Jer čujem zle reči o vama od svega naroda.
24 Nemojte, deco moja; jer nije dobro šta čujem; otpađujete narod Gospodnji.
25 Kad čovek zgreši čoveku, sudiće mu sudija; ali kad ko zgreši Gospodu, ko će moliti za nj? Ali ne poslušaše oca svog, jer Gospod htede da ih ubije.
26 A dete Samuilo rastijaše i beše mio Gospodu i ljudima.
27 Tada dođe čovek Božji k Iliju, i reče mu: Ovako veli Gospod: Ne javih li se domu oca tvog, kad behu u Misiru u kući Faraonovoj?
28 I izabrah ga između svih plemena Izrailjevih sebi za sveštenika da prinosi žrtve na oltaru mom i da kadi kadom i nosi oplećak preda mnom, i dadoh domu oca tvog sve žrtve ognjene sinova Izrailjevih?
29 Zašto gazite žrtvu moju i prinos moj, koje sam zapovedio da se prinose u šatoru? I paziš sinove svoje većma nego mene, da se gojite prvinama svih prinosa Izrailja, naroda mog?
30 Zato Gospod Bog Izrailjev kaže: Rekao sam doista: Dom tvoj i dom oca tvog služiće preda mnom do veka; ali kaže Gospod: Neće biti tako, jer one ću poštovati koji mene poštuju, a koji mene preziru, biće prezreni.
31 Gle, idu dani kad ću odseći tebi ruku i ruku domu oca tvog, da ne bude starca u domu tvom.
32 I videćeš nevolju u šatoru mesto svega dobra što je Gospod činio Izrailju; neće biti starca u domu tvom doveka.
33 A koga od tvojih ne istrebim ispred oltara svog, onaj će ostati da ti čile oči i da ti se cveli duša; i sav podmladak doma tvog umiraće u najboljim godinama.
34 I ovo da ti je znak šta će doći na oba sina tvoja, na Ofnija i Finesa: u jedan dan poginuće obojica.
35 A sebi ću podignuti sveštenika vernog, on će raditi po srcu mom i po duši mojoj; i sazidaću mu tvrd dom, i on će hoditi pred pomazanikom mojim vazda.
36 I ko ostane od doma tvog, doći će da mu se pokloni za srebrn novac i za komad hleba, i govoriće: Primi me u kakvu službu svešteničku da imam komad hleba.