2
1 Реците својој браћи: ’Народе мој!’; и својој сестри: ’Помилована!’
Израиљ кажњен и обновљен
2 Парничите се са мајком својом!
Судите се, јер ми она више није жена,
а ја муж њен нисам.
Нек са лица свога скине своје блудништво
и своје прељубе са груди својих,
3 да је не бих скинуо,
голотињу њену разоткрио као на дан када се родила.
Претворићу је у пустињу,
претворићу је у земљу суву
и убити жеђу.
4 И нећу се смиловати на њену децу,
јер су копилад!
5 Њихова је мајка блудничила,
осрамотила се она што их је зачела.
Јер, рекла је: ’Идем ја за својим љубавницима,
за онима што ми храну и воду дају;
што ми дају вуну и лан, уље и пиће.’
6 Зато ћу, ево, да преградим њен пут трњем;
зидом ћу је обзидати да не нађе свој пут.
7 И она ће јурити за својим љубавницима,
али их неће стићи;
тражиће их, али их неће наћи.
Рећи ће:
’Отићи ћу, вратићу се своме првом мужу,
јер ми је било боље тада него сада.’
8 Она не зна да сам јој ја
дао жито и вино, уље и сребро;
ја сам јој умножио злато
што га је дала да слије Вала.
9 Зато ћу сада да узмем натраг своје жито у време жетве,
и своје вино у доба бербе;
склонићу своју вуну и свој лан,
чиме би покрила нагост њену.
10 Разоткрићу сада њену нагост
на очи њеним љубавницима
и из руку мојих је нико избавити неће.
11 Ућуткаћу све весеље
њених сабора, њених младина,
њених субота и свих њених празника.
12 Опустошићу њену лозу и њене смокве,
за које је рекла:
’То је плата моја коју су ми дали љубавници моји.’
Претворићу све то у шуму,
да их једу пољске звери.
13 Судићу јој ја због дана Вала,
када им је палила тамјан;
када се нагиздала својим прстењем и накитом својим,
када је отишла за својим љубавницима,
а мене је заборавила
– говори Господ.
14 Зато ћу је, ево, намамити;
у пустињу одвешћу је
и благо јој говорити.
15 Вратићу јој ја оданде винограде њене
и долину Ахор као врата наде.
Одазваће се она с оног места,
као кад је била млада
и као када је долазила из Египта.
16 Тога ћеш ме дана – говори Господ –
звати: ’Мужу мој’,
и нећеш ме више звати: ’Господару мој.’
17 Уклонићу имена Вала из њених уста
да им име више никад не спомене.
18 Тога ћу дана за њих сачинити савез
са пољским зверима,
са небеским птицама и са гмизавцима.
Уклонићу лук, мач и битку из земље
и даћу им да безбрижно леже.
19 Верићу те довека са собом;
верићу те са собом у праведности и правди,
у милости и милосрђу.
20 Верићу те са собом у верности
и познаћеш Господа.
21 И ја ћу тога дана да послушам
– говори Господ –
да послушам небеса,
а она ће послушати земљу;
22 земља ће послушати жито
и ново вино и свеже уље.
А они ће послушати Језраел.
23 Посејаћу је за себе по земљи
и смиловаћу се Ло-Рухами,
а Ло-Амију ћу рећи: ’Ти си мој народ’,
а он ће рећи мени: ’Мој Бог.’“