10
1 Браћо, жеља мога срца и молитва Богу за њих је да се они спасу.
2 Ја, наиме, могу да им посведочим да имају ревности за Бога, али без правог разумевања.
3 Али пошто нису познавали Божију праведност, желели су да успоставе своју сопствену, те се нису потчинили Божијој праведности.
4 Јер, Христ је довршетак Закона, да свако ко верује у њега дође до праведности пред Богом.
5 Јер, Мојсије пише о праведности која се темељи на Закону: „Ко их врши, по њима ће стећи живот.“
6 А праведност која се темељи на вери каже: „Немој рећи у своме срцу: ’Ко ће се попети на небо?’“ (то јест, да спусти Христа)
7 „или: ’Ко ће сићи у бездан?’“ (то јест, да доведе Христа из мртвих).
8 Оно што каже је ово: „Реч је близу тебе, у твојим устима и у твоме срцу“ – то јест, порука вере коју проповедамо.
9 Јер, ако исповедиш да је Исус Господ и верујеш у своме срцу да га је Бог подигао из мртвих, бићеш спасен.
10 Наиме, веровање срцем доноси праведност пред Богом, а исповедање усана спасење.
11 Зато Писмо говори: „Ко год у њега поверује, неће се постидети.“
12 Јер, нема разлике између Јеврејина и Грка, будући да је исти Господ над свима; он богато благосиља оне који га призивају.
13 Наиме: „Свако ко зазове име Господње, биће спасен.“
14 Али, како да призову онога у кога не верују? Како да верују у онога за кога нису чули? Како да чују без проповедника?
15 А опет, како да весници проповедају ако нису послани? Јер, овако је написано:
„Како ли су дивне ноге оних
који доносе добре вести.“
16 Ипак, нису сви послушали Радосну вест. Наиме, Исаија каже: „Господе, ко је поверовао нашој поруци?“
17 Дакле, вера долази преко поруке, а порука посредством Христове речи.
18 Али, ја питам: зар нису чули? Наравно да су чули! Јер:
„Глас је целом одјекнуо земљом,
речи су им до накрај света стигле.“
19 А ја питам: зар Израиљ није разумео? Понајпре Мојсије каже:
„Ја ћу вас учинити љубоморним
народом који није народ,
раздражићу вас народом безумним.“
20 Исаија храбро каже:
„Нашли су ме који ме нису тражили,
објавио сам се онима
који нису питали за мене.“
21 А Израиљу вели:
„Руке своје пружао сам ваздан
према народу непослушном и недоказаном.“