2
1 Recite svojoj braći: ’Narode moj!’; i svojoj sestri: ’Pomilovana!’
Izrailj kažnjen i obnovljen
2 Parničite se sa majkom svojom!
Sudite se, jer mi ona više nije žena,
a ja muž njen nisam.
Nek sa lica svoga skine svoje bludništvo
i svoje preljube sa grudi svojih,
3 da je ne bih skinuo,
golotinju njenu razotkrio kao na dan kada se rodila.
Pretvoriću je u pustinju,
pretvoriću je u zemlju suvu
i ubiti žeđu.
4 I neću se smilovati na njenu decu,
jer su kopilad!
5 Njihova je majka bludničila,
osramotila se ona što ih je začela.
Jer, rekla je: ’Idem ja za svojim ljubavnicima,
za onima što mi hranu i vodu daju;
što mi daju vunu i lan, ulje i piće.’
6 Zato ću, evo, da pregradim njen put trnjem;
zidom ću je obzidati da ne nađe svoj put.
7 I ona će juriti za svojim ljubavnicima,
ali ih neće stići;
tražiće ih, ali ih neće naći.
Reći će:
’Otići ću, vratiću se svome prvom mužu,
jer mi je bilo bolje tada nego sada.’
8 Ona ne zna da sam joj ja
dao žito i vino, ulje i srebro;
ja sam joj umnožio zlato
što ga je dala da slije Vala.
9 Zato ću sada da uzmem natrag svoje žito u vreme žetve,
i svoje vino u doba berbe;
skloniću svoju vunu i svoj lan,
čime bi pokrila nagost njenu.
10 Razotkriću sada njenu nagost
na oči njenim ljubavnicima
i iz ruku mojih je niko izbaviti neće.
11 Ućutkaću sve veselje
njenih sabora, njenih mladina,
njenih subota i svih njenih praznika.
12 Opustošiću njenu lozu i njene smokve,
za koje je rekla:
’To je plata moja koju su mi dali ljubavnici moji.’
Pretvoriću sve to u šumu,
da ih jedu poljske zveri.
13 Sudiću joj ja zbog dana Vala,
kada im je palila tamjan;
kada se nagizdala svojim prstenjem i nakitom svojim,
kada je otišla za svojim ljubavnicima,
a mene je zaboravila
– govori Gospod.
14 Zato ću je, evo, namamiti;
u pustinju odvešću je
i blago joj govoriti.
15 Vratiću joj ja odande vinograde njene
i dolinu Ahor kao vrata nade.
Odazvaće se ona s onog mesta,
kao kad je bila mlada
i kao kada je dolazila iz Egipta.
16 Toga ćeš me dana – govori Gospod –
zvati: ’Mužu moj’,
i nećeš me više zvati: ’Gospodaru moj.’
17 Ukloniću imena Vala iz njenih usta
da im ime više nikad ne spomene.
18 Toga ću dana za njih sačiniti savez
sa poljskim zverima,
sa nebeskim pticama i sa gmizavcima.
Ukloniću luk, mač i bitku iz zemlje
i daću im da bezbrižno leže.
19 Veriću te doveka sa sobom;
veriću te sa sobom u pravednosti i pravdi,
u milosti i milosrđu.
20 Veriću te sa sobom u vernosti
i poznaćeš Gospoda.
21 I ja ću toga dana da poslušam
– govori Gospod –
da poslušam nebesa,
a ona će poslušati zemlju;
22 zemlja će poslušati žito
i novo vino i sveže ulje.
A oni će poslušati Jezrael.
23 Posejaću je za sebe po zemlji
i smilovaću se Lo-Ruhami,
a Lo-Amiju ću reći: ’Ti si moj narod’,
a on će reći meni: ’Moj Bog.’“