2
Bog šalje ribu da proguta Jonu
1 Ali Gospod posla veliku ribu da proguta Jonu. Jona je bio u utrobi ribe tri dana i tri noći.
2 Tada se Jona pomolio Gospodu, svome Bogu, iz utrobe ribe.
Jonina molitva
3 Rekao je:
„Iz nevolje svoje prizvah Gospoda
i on mi je odgovorio,
iz utrobe Sveta mrtvih zavapih,
i ti si čuo glas moj.
4 Ti si me bacio u dubine,
u središte mora,
bujica me opkolila,
svi talasi tvoji i vrtlozi preplaviše me.
5 Pomislih: ’Oteran sam od tvojih očiju,
no, opet ću sveti Dom tvoj gledati.’
6 Vode mi dođoše do grla,
bezdan me je okružio,
trave mi se oko glave spletoše,
7 spustih se do temelja gorskih,
zauvek se brave zemaljske sklopiše nada mnom,
ali ti si podigao iz jame život moj,
Gospode, Bože moj.
8 Kad mi život na izmaku beše,
setih se Gospoda,
i molitva mi dopre do Gospoda,
do svetoga Doma tvojega.
9 Oni što se drže ništavnih idola,
milost Božiju sebi uskraćuju.
10 Glasom hvalospevnim
žrtvu ću ti prineti,
što zavetovah, to ću izvršiti.
Spasenje je od Gospoda!“
11 Tada je Gospod zapovedio ribi, te je ona izbacila Jonu na kopno.