3
Razgovor s Nikodimom
1 Bio neki čovek, farisej, po imenu Nikodim, jedan od vodećih ljudi među Jevrejima.
2 On je došao k Isusu po noći i rekao mu: „Učitelju, znamo da si ti učitelj koga je Bog poslao. Niko, naime, ne može činiti ove znake koja ti činiš ako Bog nije sa njim.“
3 Isus mu odgovori: „Zaista, zaista ti kažem: niko ne može videti Carstvo Božije ako se nanovo ne rodi.“
4 Nikodim ga upita: „Kako odrastao čovek može da se nanovo rodi? Može li da uđe u utrobu svoje majke i da se ponovo rodi?“
5 Isus mu odgovori: „Zaista, zaista ti kažem: niko ne može ući u Carstvo Božije ako se ne rodi vodom i Duhom.
6 Telo rađa telo, a od Duha se rađa duh.
7 Ne čudi se što ti kažem: treba da se nanovo rodite.
8 Vetar duva gde hoće. Njegov huk čuješ, ali ne znaš otkud dolazi i kuda odlazi. Tako je sa svakim koji je rođen od Duha.“
9 Nikodim upita Isusa: „Kako to može da se dogodi?“
10 Isus mu odgovori: „Ti si učitelj izrailjskog naroda, a ne znaš to?
11 Zaista, zaista ti kažem: mi govorimo ono što znamo i svedočimo o onome što smo videli, ali vi ne prihvatate naše svedočanstvo.
12 Ne verujete mi kad vam govorim o zemaljskim stvarima, kako ćete verovati ako vam budem govorio o nebeskim?
13 Niko nikada nije uzašao na nebo, osim Sina Čovečijeg koji je sišao sa neba.
14 Kao što je Mojsije podigao na štap zmiju od bronze, tako i Sin Čovečiji treba da bude podignut,
15 da svako ko poveruje u njega ima večni život.
16 Jer Bog je tako zavoleo svet, da je svog jedinorođenog Sina dao, da ko god poveruje u njega, ne propadne, nego da ima večni život.
17 Bog, naime, nije poslao Sina da sudi svetu, nego da se svet spase njegovim posredstvom.
18 Ko veruje u njega, tome se ne sudi; a ko ne veruje, već je osuđen, jer nije poverovao u ime jedinorodnoga Sina Božijeg.
19 Bog sudi ovako: svetlost je došla na svet, ali ljudi više zavoleše tamu nego svetlost, jer su njihova dela zla.
20 Ko čini što ne valja, mrzi svetlost i ne izlazi na svetlost, da se ne otkriju njegova dela.
21 Ko čini što je po istini, dolazi na svetlost, da se pokaže da su njegova dela učinjena u poslušnosti prema Bogu.“
Svedočanstvo Jovana Krstitelja
22 Posle ovoga je Isus sa svojim učenicima otišao u Judeju. Tamo je boravio sa njima i krštavao.
23 I Jovan Krstitelj je krštavao u Enonu kod Salima, jer je tamo bilo mnogo vode, te su ljudi dolazili i krštavali se.
24 Jovan tada još nije bio bačen u tamnicu.
25 Između Jovanovih učenika i nekog Jevrejina dođe do rasprave oko obrednog pranja.
26 Učenici dođu k Jovanu i obrate mu se: „Učitelju, onaj što je bio s tobom s one strane Jordana, o kome si govorio, eno ga krštava i narod odlazi k njemu.“
27 Jovan im odgovori: „Niko ne može prisvojiti sebi nešto ako mu to nije dano s neba.
28 Sami ste mi svedoci da sam rekao: ’Ja nisam Hristos, nego sam poslat pred njim.’
29 Mladoženja je onaj kome mlada pripada, a kum stoji sa strane i sluša, radujući se kad čuje glas mladoženjin. Prema tome, moja radost je potpuna.
30 On treba da raste, a ja da se umanjujem.“
31 Ko dolazi od gore, nad svima je; a ko je sa zemlje, pripada zemlji i govori o zemaljskim stvarima. Ali onaj koji je sa neba, nad svima je.
32 On govori ono što je video i čuo, ali njegovu poruku niko ne prihvata.
33 Ko prihvata njegovu poruku, potvrđuje da je Bog istinit.
34 Onaj koga je Bog poslao, Božiju poruku prenosi, jer Bog svoga Duha u izobilju daje.
35 Otac voli Sina i sve je predao u njegove ruke.
36 Ko veruje u Sina, ima večni život; a ko je nepokoran Sinu, neće iskusiti život, nego će gnev Božiji ostati na njemu.