1 A kada je Jeremija prestao da objavljuje svem narodu sve reči Gospoda, njihovog Boga – sve te reči koje mu je za njih poslao njihov Gospod Bog – 2 Osajin sin Azarija, Karijin sin Joanan i svi bahati ljudi uzvratiše Jeremiji: „Lažeš! Nije te poslao Gospod, naš Bog, da kažeš: ’Ne smete da idete u Egipat i živite tamo.’ 3 Tebe je Nirijin sin Varuh podgovorio protiv nas, kako bi nas predao u ruke Haldejaca, da nas pobiju i da nas odvedu u Vavilon, u izgnanstvo.“

4 Tako Karijin sin Joanan, svi vojni zapovednici i sav narod nisu poslušali Gospodnji poziv da ostanu u judejskoj zemlji. 5 Karijin sin Joanan i svi vojni zapovednici su poveli sav Judin ostatak koji se vratio iz svih naroda u koje su bili izgnani da bi živeli u Judi: 6 muškarce, žene, decu, careve ćerke – svakoga koga je Godoliji, Ahikamovom sinu, i Safanovom unuku ostavio Navuzardan, zapovednik telesne straže – proroka Jeremiju i Varuha, Nirijinog sina. 7 Otišli su Egipat jer nisu poslušali Gospodnji glas. Tako su stigli u Tafnes.

8 A Jeremiji je u Tafnesu došla reč od Gospoda: 9 „Uzmi u ruke veliko kamenje i naočigled svih Judejaca ga sakrij u malter terase od cigala, što je na ulazu faraonovog dvora u Tafnesu. 10 I reci im: ’Ovako kaže Gospod nad vojskama, Bog Izrailja: evo, ja šaljem po Navuhodonosora, cara Vavilona, svoga slugu. Dovešću ga i ostaviću njegov presto nad ovim kamenjem koje sam sakrio, a on će nad njima da postavi svoj carski šator. 11 On će doći i napašće Egipat – u smrt ko je za smrt; u izgnanstvo ko je za izgnanstvo; pod mač ko je za mač. 12 Zapaliću* vatru u hramovima bogova Egipta i on će ih spaliti. Porobiće ih, a Egipat će očistiti kao što pastir od vaški čisti svoj ogrtač. I odande će izaći u miru. 13 Polomiće svete stubove hrama Sunca† što su u egipatskoj zemlji i hramove egipatskih bogova će spaliti vatrom.’“