2
Duo Bolofe̱i̱ha̱ migi
1 Misiholo duwodi sawisiei Pentikos*2:1 ‘Ista’ sawisiei mei degeimo͡u, sawisiei olo͡u fe̱i̱ 50 kege mei degeimo͡u be, Pentikos sawisiei ke̱ kuhe to͡u di. Pentikos sawisiei dagado kelege, Kelesuha̱ Duo Bolofe̱i̱ tobo͡u mo͡u migi. to͡u mo͡u, damale̱yodei o sasa̱i̱ kedia̱ kefeguo duwei. 2 Duwoguali, agudileto͡u ge uwo ta toto degeimo͡u dulo i. Uwo ke̱me wi hiyedo uwo sa̱ degei kaha̱ moso̱ dia̱ duwogua kodu olo͡u fe̱i̱ tefei. 3 Uwo ke̱ dulomo͡u dugube haba dou i saga̱i̱ kegei kaha̱ o olo͡u fe̱i̱ tolo͡u hobogou dalamo͡u dugulo i. 4 Dou i saga̱i̱ ke̱ dugumo͡u, Duo Bolofe̱i̱ha̱ dia̱ tolo͡u hobogo͡u mo͡u, kelege dia̱ ta̱ daga daga ta̱eno͡u yoma tobolo͡u i. Ke̱me Duo Bolofe̱i̱ha̱ degeiyeno͡u dia̱ ta̱ daga daga ke̱ kuhe tobolo͡u hobogou.
5 Kelegebe, sa sa tie o sasa̱i̱ su̱do sa Jerusalemko͡u ko͡u haguasie fele̱ga deleiguei. O sasa̱i̱ kedia̱me die hu̱tibe Juda, egei dudi o. 6 Uwo ke̱ hagumo͡u dulomo͡u, sa sa o sasa̱i̱ kedia̱ kesigiemo͡u kefegulo i. Yobe, Yesuko͡u damale̱yodele i o sasa̱i̱ kedia̱ die Galili ta̱e tobolo͡u ili mei, ke̱no͡u si sa sa o sasa̱i̱ dio͟͡u die ta̱eno͡u tobolo͡u imo͡u dulo i. 7 Kege dulo kesigiemo͡u tobolo͡u i, ta̱ ko͟͡u tobolo͡u ili o olo͡u fe̱i̱ kedia̱me Galili o sasa̱i̱no͡u. 8 Kageiye ta̱ dia̱ tobolo͡u ilibe, di diyo͡u di ta̱eno͡u tobolo͡u imo͡u dulo iya? 9 Di ko͟͡u hagua kefeguo dalagua o sasa̱i̱ di sa sa hu̱ olo͡u fe̱i̱be Partia, Midia, Elam, Mesopotemia, Judia, Kapadosia, Pontus, Esia, 10 Frigia, Pamfilia, Isip. Di ilo kelebe sa Libia tie o, sa Sairini hafe̱i̱ dege dalaguadi o. Di o ilo kelebe sa Rom tie o. 11 Di o ilo kelebe damale̱do Juda o. Di o ilo kelebe Juda o kedia̱ egei dudi o. To̱ tibi sa Krit obo͡u, sa Arebia obo͡u, di olo͡u fe̱i̱be Godiha̱ dabai nele̱do dege degedi kaha̱ ta̱ ke̱ diyo͡u di ta̱eno͡u tobolo͡u imo͡u dulo ili kuhe̱yode tobolo͡u i. 12 Dia̱ dio͟͡u die ta̱e tobolo͡u imo͡u dulo kesigiemo͡u, fi̱ hiyedo ma̱ imamo͡u, dio͟͡uno͡u tugulo tobolo͡u i, ko͟͡ume ke̱i̱yedo tama̱ degeiya? 13 Ke̱no͡u si o ilo kelege susuga tobo͡u mo͡u iligi, o kedia̱ tigi kolo hue̱i̱ gofo͟͡udo ke̱ na̱i̱ kaha̱ degemo͡u, fi̱ toto͡u degele iyode tobolo͡u i.
Pitaha̱ egei tobou
14 Kegemo͡u, Pitaha̱ ta̱-bolofe̱i̱-mala̱-suluguadi-o 11 kege kedia̱bo͡u de dogo͡u guo tafalali, o sasa̱i̱ kedia̱moko͡u ta̱ nele̱do dege ko͡u gue tobou, ma̱ mogo dia̱ma, hu̱ti Juda o ni̱bo͡u, sa Jerusalem tie o ni̱bo͡u olo͡u fe̱i̱, ta̱ a̱ ko͟͡u tobo͡u lamo͡u degeli ko͟͡ume ni̱ olo͡u fe̱i̱ defe̱i̱do duma. Ni̱ ko͟͡u dugulu kaha̱ sibige̱ ke̱me ni̱ tawayadomo͡u a̱ tobo͡u ladi kuhe̱. 15 Ni̱ge wa, o ko͟͡udia̱me tigi kolo hue̱i̱ gofo͟͡udo ke̱ na̱ma fi̱ toto͡u degele iliyade tawale ili. Kege meido. Ko͡u bo͡u gebe gusugudo dala. Gusugu ko͡u bo͡u ge obege tigi kolo hue̱i̱ gofo͟͡udo na̱ma fi̱ toto͡u degele idiyo mei. 16 Ko͟͡u degelibe, o Joelha̱ ko͡u tobou saga̱i̱ ke̱no͡u tefele degeli. O habage-degele-duguo-tobo͡u di-o kaha̱ tobou ke̱me kuguoko͡u nala̱i̱ dala kuhe̱,
17 Godiha̱ ko͡u gue tobou, uwage sawisiei kelege, a̱ ma̱ Duo Bolofe̱i̱ tobo͡u ba mulo̱, o sasa̱i̱ olo͡u fe̱i̱ to͡u ba, ni̱ o sisigo̱bo͡u ni̱ sasa̱i̱ sisigo̱bo͡u kedia̱ ma̱ ta̱, habage tama̱ degele kaha̱ ta̱ ke̱ hehegie tobolo͡u ile. O gisiai kedia̱ diho̱ boholo͡u ma̱ba, tawale hobogolo͡u. Odo kedia̱ tieimi dugulone, damale̱do ke̱no͡u dugulo ile.
18 Damale̱do, sawisiei kelegebe, a̱ ma̱ Duo Bolofe̱i̱ tobo͡u ba mulo̱, ma̱ dabai degele idi obo͡u, ma̱ dabai degele idi sasa̱i̱bo͡u kedia̱ to͡u ba, dia̱ habage tama̱ degele ke̱ tobolo͡u ile.
19 A̱ degeiye, agudileto͡u ge midiho̱ gehe̱ gehe̱ ke̱ tama̱ degegouba oe duguoba hiyedo kesigile ile. Haba aso͡u be ko͟͡une a̱ midiho̱ gehe̱ gehe̱ hehegile. Kafeibo͡u, doubo͡u, dou daha̱i̱bo͡u de hiyedo tama̱ degeleyode tobou.
20 Aso̱ne hulia̱ degele, oguone duhi̱do kafei saga̱i̱ degele. Kegeibabe, Hiye Oha̱ haguale sawisieibe hafe̱i̱ degeli kehe̱. Sawisiei ke̱me Hiye Oha̱ e̱ nele̱bo͡u e̱ hoho̱bo͡u ke̱ hegile sawisiei.
21 Kegeba, o koyoha̱ Hiye Oha̱ hu̱ya ke̱ a̱ dogo͡u guyedema diho̱ baga̱ tobo͡u babe, o ke̱me Godiha̱ mamolo͟͡u. Joel 2:28-32
22 Israel o dia̱ma, ni̱ ma̱ ta̱ duma. Sa Nasaret o Yesu e̱me Godiha̱ tobo͡u mo͡u hagua, ni̱o͡u ni̱ dihi̱le koko͡u midiho̱ gehe̱ gehe̱ ke̱ milo͡u gamo͡u sumo͡u ni̱ duguomo͡u hiyedo kesigile i ke̱me ni̱ olo͡u fe̱i̱ ko͡u tewe. Godiha̱ ni̱ge o ke̱me yo͟͡u tobo͡u mo͡u hagueidade tawamabadomo͡u e̱ kuhe degei. 23 Godiha̱ Yesube ni̱moko͡u seseguloyodema fogou, habage degele ke̱ e̱ ko͡u tewe. Kegemo͡u, habage, Godiha̱ Yesube ni̱moko͡u sesegumo͡u, ni̱ge Godiha̱ ta̱ dudiyo mei o kedia̱moko͡u sesegumo͡u, hebe fufuguoma̱i̱ko͡u ikoke degele imo͡u, kuhe tolo i. 24 Ke̱no͡u si Godiha̱ Yesu e̱ todi kaha̱ do degeli ke̱ mo͡u duguo fogo͡u li mei, hagua̱gimo͡u gehe̱ degei dala. Yobe, todi kaha̱ge e̱me ta tolo͡u dalale saga̱i̱ mei. 25 Afu Devitha̱ne e̱ degei ke̱ ko͡u gue tobou,
Hiye Oha̱ a̱ hafe̱i̱ dege dalamo͡u dugudi. E̱ ma̱ dobogo͟͡u deleko͡u duwo kaha̱ degemo͡u, a̱me nele̱do dege dala kuhe̱. Gue̱ ta degediyo mei.
26 Kegei degemo͡u, ma̱ fi̱be bolofe̱i̱do, hoho̱no͡u. A̱ ta̱ tobolo͡u ne, hoho̱ dege tobolo͡u. A̱me Godiha̱ a̱moko͡u midiho̱ bolo̱do degele ke̱ dia dala.
27 Na̱ge a̱ ta to͡u fogo͡u ba, tofigiei sa koko͡u dalale mei. Na̱ no͟͡u ne̱ biyodema makai o bolo̱do ke̱me widaimiko͡u be ta tabale mei.
28 Na̱ a̱moko͡u tofousogo tofousogo tofolo͡u kaha̱ midiho̱ ke̱ ko͡u hegi. A̱ na̱bo͡u de dalaba, na̱ degeiye a̱ hoho̱ hiyedo degeleyode tobou. Buk Song 16:8-11
29 Mogo dia̱ma, a̱ ni̱moko͡u damale̱do tobolo͡u kuhe̱, di ko͡u guai o Devit e̱me kege nala̱mamo͡u tolo imo͡u, oe e̱ wida i. Widai ke̱me ifi ko͡u bo͡u gene dibo͡u de dala. 30 Ke̱no͡u si Devit e̱me habage-degele-duguo-tobo͡u di-o kaha̱ degemo͡u, Godiha̱ yo͟͡u e̱ hu̱ya ke̱no͡u makama̱mo͡u ko͡u gue tobou ke̱me e̱ ko͡u tewe,
Habage a̱ ne̱ hu̱ti o ta makama̱ba, e̱ hiye o dege nebe no͟͡u na̱ saga̱i̱ kege dalaleyode tobou. Buk Song 132:11
31 Devitha̱ ke̱ toboube, e̱ Godiha̱ habage degele ke̱ ko͡u duguomo͡u, Godiha̱ makai o Kelesube*2:31Kelesube Godiha̱ di mamo͟͡uyadomo͡u makai o. hagua̱ gehe̱ degeleyodei. Godiha̱ e̱me o tofigiei sa koko͡u ta dalaba duguo fogolo͡u mei. Widaimiko͡u ne ta tabale meiyode tobou. 32 O ke̱me Yesu. O Yesu e̱me Godiha̱ hagua̱gimo͡u, gehe̱ degei dala. Ei olo͡u fe̱i̱ e̱me ko͡u dugulo i. Kegemo͡u, eige ei dugulo i kaha̱ ta̱ ke̱ tobolo͡u idi. 33 E̱me hagua̱ gehe̱ degeimo͡u, Godiha̱ tobo͡u mo͡u hebenito͡u folomo͡u, e̱ Godiha̱ dobogo͟͡u deleko͡u duwoli, Duo Bolofe̱i̱ e̱ Ayeha̱ nele̱yode tobou ke̱ mo̱u̱. E̱ Duo Bolofe̱i̱ mala̱mo͡u tobo͡u mo͡u migimo͡u, ni̱ Duo Bolofe̱i̱ha̱ dabai degeli ke̱ duguomo͡u dulo ili kuhe̱. 34 Devit e̱ Yesuha̱ hebenito͡u felei saga̱i̱ ke̱no͡u tefele feli mei, ke̱no͡u si e̱ ko͡u gue tobou,
Hiye Oha̱ ma̱ Hiye Oko͡u ko͡u gue tobou, na̱ ma̱ dobogo͟͡u deleko͡u duwoba ibe deba, 35 a̱ ne̱ ho o kedia̱ mo͟͡umaba, ne̱ abogo͟͡u hayedu kefeguloyodei. Buk Song 110:1
36 Israel o dia̱ma, kegei degemo͡u, ni̱ defe̱i̱do tawama. Yesu, ni̱ hebe fufuguoma̱i̱to͡u ikoke degele i ke̱me Kelesu, Godiha̱ makoumo͡u, e̱me Hiye O degei, o sasa̱i̱ olo͡u fe̱i̱ mamolo͟͡uyodei.
O sasa̱i̱ su̱do fi̱ boholo͡u mo͡u, fafeleya tofolo͡u i
37 O sasa̱i̱ kedia̱ Pitaha̱ ta̱ ke̱ dulomo͡u kesigie gue̱ degemo͡u, Pitabo͡u e̱ mogo dia̱moko͡u bo͡u de yodulo i, mogo dia̱ma, eibe kagele? 38 Kegemo͡u, Pitaha̱ dia̱moko͡u tobou, ni̱ olo͡u fe̱i̱do fi̱ boholo͡u ba, Yesu Kelesuha̱ hu̱ya ke̱ fafeleya tofolo͡u ibasi, midiho̱ kasaga̱i̱, ni̱ milo͡u ga idi ke̱ Godiha̱ gebe meiyodemaba, e̱ Duo Bolofe̱i̱ne ni̱moko͡u nele̱. 39 Godiha̱ Duo Bolofe̱i̱ nele̱yode tobou ke̱me ni̱ sisigo̱ dia̱moko͡u bo͡u, o sasa̱i̱ olo͡u fe̱i̱, ahuya dalagua kedia̱moko͡u bo͡u de nele̱. Damale̱do, o sasa̱i̱, di Hiye O Godiha̱ yo͟͡umako͡u haguamabadomo͡u haguisalamo͡u degeli, o sasa̱i̱ kedia̱moko͡u be Godiha̱ e̱ Duo Bolofe̱i̱ nele̱yode tobou.
40 Pitaha̱ egei ilo kele tobo͡u mo͡u iligi, ta̱ nele̱do dege ko͡u gue tobou, ni̱o͡u tawaibo͡u, ni̱me o midiho̱ kasaga̱i̱ milo͡u ga idi kedia̱bo͡u de makeiye. 41 Ta̱ ke̱ tobo͡u mo͡u, o sasa̱i̱ su̱do dulomo͡u fafeleya tofolo͡u i. Sawisiei kelegebe, o sasa̱i̱ 3,000 saga̱i̱ kege kedia̱ Yesuko͡u ko͡u damale̱yodei kedia̱bo͡u de geleguo su̱do degei.
Damale̱yodei o sasa̱i̱ kedia̱ fi̱ tano͡u dege delei
42 Damale̱yodei o sasa̱i̱ kedia̱ ta̱-bolofe̱i̱-mala̱-suluguadi-o kedia̱ hehegili ke̱ dulomo͡u, dio͟͡usie yogo dogo͡u gumo͡u dogo͡u gumo͡u dele idi. Haba kefeguomo͡u be, nale̱ nala̱mo͡u, diho̱ baga̱ tobolo͡u idi. 43 Godiha̱no͡u degeiye, e̱ ta̱-bolofe̱i̱-mala̱-suluguadi-o kedia̱ midiho̱ gehe̱ gehe̱ ke̱ milo͡u ga idibe, o sasa̱i̱ kedia̱ dihi̱le koko͡u milo͡u goumo͡u duguomo͡u kesigie gue̱ degele idi. 44 Damale̱yodei o sasa̱i̱ olo͡u fe̱i̱ kedia̱ge fi̱ tano͡u dege kefeguomo͡u, dio͟͡uno͡u bima̱i̱ ne̱i̱mo͡u ne̱i̱mo͡u dele idi. 45 Dia̱ die aso͡u kolobo͡u, die bima̱i̱bo͡u olo͡u fe̱i̱ ke̱ tiga ne̱mamo͡u be, sele ke̱ mo͟͡umamo͡u, o bi mei obo͡u, nale̱ mei obo͡u kedia̱moko͡u file idi. 46 Sawisiei olo͡u fe̱i̱be, dia̱ Godiha̱ moso̱ kekaimidu fologa kefegulo idi. Haba die moso̱ tano͡u tano͡u yane nale̱ nala̱mo͡u suluguadi. Fima̱i̱ tano͡u dege, hiyedo hoho̱bolo͡u nale̱ nala̱ idi. 47 Dia̱ Godiha̱ hu̱no͡u hebele fogulo imo͡u be, o sasa̱i̱ damale̱yodili mei kedia̱ne dia̱moko͡u hoho̱ degele idi. Sawisiei olo͡u fe̱i̱be Hiye Oha̱ o sasa̱i̱ ilo kele mamo͟͡umo͡u be, o e̱buko͡u damale̱yodei kedia̱bo͡u de geleguo su̱do degedi.