1 Te̱ kii̱ꞌ xa̱ ni̱ kaku̱ ndu̱ itaꞌ ndu̱ yu̱ꞌuꞌ mi̱ni̱ ja̱a̱nꞌ ndii, ni̱ xi̱ni̱ ndu̱ kuento ña̱ Malta na̱niꞌ i̱kanꞌ. 2 Te̱ ne̱ ndieeꞌ i̱kanꞌ ndii, ni̱ na̱ti̱i̱n va̱ꞌa̱ va̱ ni̱a̱ ndu̱. Kua̱chi̱ ndii ni̱ na̱ꞌmi̱ ni̱a̱ ñuꞌu̱, te̱ ni̱ kaꞌa̱n ni̱a̱ xiinꞌ sa̱kuuꞌ ndu̱ ña̱ ku̱tuni̱ꞌ ndu̱ nuu̱ꞌ ñuꞌu̱ ja̱a̱nꞌ, sa̱kanꞌ ña̱ kuunꞌ va̱ savi̱ꞌ, te̱ vi̱xi̱n xa̱va̱ꞌa̱ xini ndu̱.

3 Sa̱kanꞌ te̱ kii̱ꞌ ni̱ na̱ka̱ya̱ Pablo sa̱va̱ tu̱tunꞌ, te̱ ta̱a̱nꞌ ra̱ nu̱ꞌ nuu̱ꞌ ñuꞌu̱ ja̱a̱nꞌ ndii, ni̱ ke̱ta̱ i̱i̱n koo̱ꞌ xatu̱ te̱i̱n tunꞌ ja̱a̱nꞌ xinuꞌ riꞌ nuu̱ꞌ ña̱ i̱ꞌniꞌ ñuꞌu̱ ja̱a̱nꞌ, te̱ ni̱ ti̱i̱n nu̱ꞌu̱ riꞌ nda̱ꞌaꞌ ra̱. 4 Te̱ kii̱ꞌ ni̱ xi̱ni̱ ne̱ ndieeꞌ ñu̱ꞌuꞌ ja̱a̱nꞌ taaꞌ xikoꞌ tiꞌ ja̱a̱nꞌ nda̱ꞌaꞌ ra̱ ndii, ni̱ kaꞌa̱n xiinꞌ taꞌanꞌ ni̱a̱ ndii:

―Te̱ kaa̱ꞌ ndii, kuän vi̱ꞌ ku̱ni̱ e̱ꞌ ña̱ i̱i̱n te̱ xaꞌni̱ꞌ ne̱ yivi̱ꞌ nduuꞌ ra̱. Kua̱chi̱ ndii, tee̱ꞌ ndee ni̱ kaku̱ ra̱ nuu̱ꞌ mi̱ni̱ ndii, xa̱ ni̱ ka̱ni̱ ña̱ꞌaꞌ ndiosí, ña̱ kendiaa̱ꞌ yaꞌviꞌ nda̱ku, te̱ kü̱ti̱a̱ku̱ ka̱ ra̱ ―ni̱ kachi̱ ni̱a̱.

5 Ndisu̱ ni̱ ki̱si̱ Pablo nda̱ꞌaꞌ ra̱, te̱ ni̱ na̱ma̱ koo̱ꞌ ja̱a̱nꞌ nuu̱ꞌ ñuꞌu̱, te̱ kö̱o̱ꞌ a̱ ni̱ ndo̱ꞌo̱ ra̱. 6 Te̱ sa̱kuuꞌ ni̱a̱ ndiatu̱ ña̱ ne̱i̱n nda̱ꞌaꞌ ra̱, uun i̱i̱n ku̱vi̱ ti̱o̱ꞌ ra̱. Ndisu̱ kii̱ꞌ ni̱ ku̱na̱ꞌaꞌ ndiatuꞌ ni̱a̱, te̱ ni̱ xi̱ni̱ ni̱a̱ ña̱ kö̱o̱ꞌ a̱ ndoꞌoꞌ ra̱ ndii, ni̱ na̱ma̱ ni̱a̱ sa̱a̱ tuu ni̱a̱ kaꞌán ni̱a̱ ña̱ i̱i̱n ndiosí nduuꞌ ra̱.

7 Te̱ ya̱ti̱n i̱kanꞌ kanduꞌu̱ꞌ ñu̱ꞌuꞌ i̱i̱n te̱ na̱niꞌ Publio. Te̱ ja̱a̱nꞌ ndii, te̱ kuuꞌ nu̱uꞌ nduuꞌ ra̱ nuu̱ꞌ ñu̱ꞌuꞌ ña̱ ndasi i̱ꞌnu̱ xiinꞌ mi̱ni̱ ja̱a̱nꞌ. Te̱ ni̱ na̱ti̱i̱n ra̱ nduꞌu̱ vi̱ꞌe̱ ra̱, te̱ ni̱ xi̱to̱ va̱ꞌa̱ ra̱ nduꞌu̱ uni̱ taꞌan kivi̱ꞌ. 8 Te̱ yu̱vaꞌ te̱ ja̱a̱nꞌ ndii, kuni ku̱vi̱ ra̱ kanduꞌu̱ꞌ ra̱ tiinꞌ ña̱ꞌaꞌ ka̱ꞌniꞌ xiinꞌ ti̱nda̱kuꞌ níiꞌ. Te̱ ni̱ ndiꞌvi̱ Pablo miiꞌ kanduꞌu̱ꞌ ra̱, te̱ ko̱to̱ ña̱ꞌaꞌ ra̱. Te̱ kii̱ꞌ ndi̱ꞌi̱ ni̱ kaꞌa̱n ra̱ xiinꞌ Ndiosí xaꞌa̱ꞌ te̱ ja̱a̱nꞌ ndii, ni̱ tondi̱a̱ nda̱ꞌaꞌ ña̱ꞌaꞌ ra̱, te̱ ni̱ sa̱ndaꞌa ña̱ꞌaꞌ ra̱. 9 Te̱ kii̱ꞌ ni̱ xkaꞌndi̱a̱ ña̱ ja̱a̱nꞌ ndii, ni̱ nde̱kui̱e̱ sa̱kuuꞌ tu̱ku̱ ne̱ kuni ku̱vi̱ ndieeꞌ ñu̱ꞌuꞌ ja̱a̱nꞌ nuu̱ꞌ Pablo, te̱ ni̱ nda̱ꞌa̱ ni̱a̱. 10 Te̱ ne̱ ja̱a̱nꞌ ndii, ni̱ ti̱i̱n mani̱ꞌ va̱ ni̱a̱ nduꞌu̱ xiinꞌ kuaꞌa̱ꞌ nuu̱ꞌ ña̱ va̱ꞌa̱. Te̱ kii̱ꞌ ni̱ ki̱ꞌi̱n ndu̱ tundo̱oꞌ kuaꞌa̱n ndu̱ ndii, ni̱ ta̱xi̱ ni̱a̱ sa̱kuuꞌ ña̱ ni̱ kuni̱ nuu̱ꞌ ndu̱.

11 Te̱ kii̱ꞌ ni̱ ndi̱ꞌi̱ uni̱ taꞌan yoo̱ꞌ ña̱ ndieeꞌ ndu̱ i̱kanꞌ ndii, ni̱ ko̱ꞌni̱ ndu̱ i̱i̱n tundo̱oꞌ, tunꞌ ni̱ ki̱e̱e̱ ñu̱u̱ Alejandría. Tunꞌ ja̱a̱nꞌ ndii, ni̱ ndiatu̱ nu̱ꞌ i̱kanꞌ nde̱e̱ xkaꞌndi̱a̱ yoo̱ꞌ vi̱xi̱n. Te̱ nuu̱ꞌ nu̱ꞌ ndii, itaꞌ uvi̱ taꞌan ndiosí, ña̱ na̱niꞌ ndiosí kuate. 12 Te̱ kii̱ꞌ ni̱ xaa̱ ndu̱ yiꞌeꞌ, ña̱ kanduꞌu̱ꞌ ñu̱u̱ Siracusa ndii, ni̱ ndoo̱ ndu̱ i̱kanꞌ uni̱ taꞌan kivi̱ꞌ. 13 Te̱ nde̱e̱ i̱kanꞌ ni̱ ki̱e̱e̱ ndu̱ te̱ kuaꞌa̱n ndu̱ ya̱ti̱n ya̱ti̱n yu̱ꞌuꞌ mi̱ni̱ ja̱a̱nꞌ xiinꞌ tundo̱oꞌ ja̱a̱nꞌ te̱ ni̱ xaa̱ ndu̱ yiꞌeꞌ ña̱ kanduꞌu̱ꞌ ñu̱u̱ Regio. Te̱ ni̱ yaꞌa̱ tu̱ku̱ kivi̱ꞌ kii̱ꞌ ni̱ xika̱ tachi̱ꞌ va̱ꞌa̱, ña̱ kua̱xi̱ xata̱ꞌ a̱ miiꞌ kuaꞌa̱n tundo̱oꞌ ja̱a̱nꞌ. Te̱ tu̱ku̱ ka̱ kivi̱ꞌ ni̱ xaa̱ ndu̱ nde̱e̱ yiꞌeꞌ ña̱ kanduꞌu̱ꞌ ñu̱u̱ Puteoli. 14 Te̱ i̱kanꞌ ni̱ xi̱ni̱ taꞌanꞌ ndu̱ xiinꞌ sa̱va̱ ne̱ ndikún Jesús. Te̱ ni̱ kaꞌa̱n ndaꞌvi ne̱ ja̱a̱nꞌ xiinꞌ ndu̱ ña̱ ndoo̱ ndu̱ i̱kanꞌ uxa̱ taꞌan kivi̱ꞌ xiinꞌ ni̱a̱, ndi̱ꞌi̱ ja̱a̱nꞌ te̱ kuaꞌa̱n ndu̱ nde̱e̱ ñu̱u̱ Roma. 15 Te̱ kii̱ꞌ ni̱ xi̱ni̱ ne̱ ndikún i̱chiꞌ Jesús kuento ña̱ ni̱ xaa̱ ndu̱ ñu̱u̱ Puteoli ja̱a̱nꞌ ndii, nde̱e̱ ñu̱u̱ Roma ni̱ ki̱e̱e̱ sa̱va̱ ni̱a̱, te̱ ni̱ ki̱xi̱n na̱ti̱i̱n ni̱a̱ nduꞌu̱ nde̱e̱ ya̱ꞌvi̱ ña̱ na̱niꞌ Apio. Te̱ sa̱va̱ tu̱ku̱ ni̱a̱ ni̱ ki̱xi̱n na̱ti̱i̱n nduꞌu̱ nde̱e̱ i̱i̱n xaanꞌ miiꞌ naniꞌ uni̱ taꞌan vi̱ꞌe̱. Kii̱ꞌ ni̱ xi̱ni̱ Pablo ne̱ ja̱a̱nꞌ ndii, ni̱ ta̱xi̱ ra̱ ña̱ chi̱nda̱ni Ndiosí xaꞌa̱ꞌ ni̱a̱, te̱ ni̱ ku̱ndi̱e̱ni nimá ra̱. 16 Te̱ kii̱ꞌ ni̱ xaa̱ ndu̱ ñu̱u̱ Roma ndii, ni̱ sa̱na̱kuaꞌa te̱ xíinꞌ kuuꞌ nu̱uꞌ ja̱a̱nꞌ, te̱ ñu̱ꞌuꞌ vi̱ꞌe̱ ka̱a̱, te̱ ndiaa ra̱ kuaꞌa̱n ra̱ ja̱a̱nꞌ nda̱ꞌaꞌ te̱ xitoꞌ vi̱ꞌe̱ ka̱a̱ ñu̱u̱ Roma ja̱a̱nꞌ. Ndisu̱ ni̱ nduꞌu̱ꞌ siinꞌ mi̱iꞌ Pablo i̱i̱n vi̱ꞌe̱ xiinꞌ i̱i̱n te̱ xíinꞌ, te̱ xitoꞌ ña̱ꞌaꞌ.

17 Kii̱ꞌ ni̱ xkaꞌndi̱a̱ uni̱ taꞌan kivi̱ꞌ ndii, ni̱ ka̱na̱ Pablo te̱ judío, te̱ kuuꞌ nu̱uꞌ, te̱ ndieeꞌ ñu̱u̱ ja̱a̱nꞌ. Kii̱ꞌ ni̱ na̱kaya̱ te̱ ja̱a̱nꞌ ndii, ni̱ kaꞌa̱n ra̱ xiinꞌ ra̱ ndii:

―Ña̱ni̱ taꞌanꞌ i̱, yuꞌu̱ ndii kö̱o̱ꞌ nde̱e̱ i̱i̱n ña̱ ni̱a̱ꞌa ni̱ xa̱a̱ i̱ xiinꞌ ne̱ judío, ne̱ taꞌanꞌ e̱ꞌ, te̱ ni̱ nde̱e̱ nï̱ xkaꞌndi̱a̱ tu̱ i̱ ña̱ ni̱ na̱ko̱o̱ ne̱ xii̱ꞌ ya̱taꞌ e̱ꞌ xaaꞌ e̱ꞌ. Ndisu̱ ni̱ ti̱i̱n te̱ taꞌanꞌ e̱ꞌ, te̱ Jerusalén, yuꞌu̱ ñu̱u̱ ja̱a̱nꞌ, te̱ ni̱ sa̱na̱kuaꞌa ra̱ yuꞌu̱ nda̱ꞌaꞌ te̱ xíinꞌ, te̱ romano. 18 Te̱ kii̱ꞌ ndi̱ꞌi̱ ni̱ sa̱naꞌmá te̱ romano ja̱a̱nꞌ yuꞌu̱ ndii, ni̱ kuni̱ ra̱ sa̱ndoó ndiká ra̱ yuꞌu̱ xaꞌa̱ꞌ a̱ ña̱ kö̱o̱ꞌ kua̱chi̱, ña̱ xataꞌa̱n ku̱vi̱ i̱ xaꞌa̱ꞌ ni̱ xa̱a̱ i̱. 19 Ndisu̱ xaꞌa̱ꞌ a̱ ña̱ ni̱ kaꞌa̱n te̱ judío, te̱ taꞌanꞌ e̱ꞌ ja̱a̱nꞌ, ña̱ sä̱ndoó ndiká ra̱ yuꞌu̱ ndii, ni̱ kuni̱ a̱ ña̱ kaka̱n i̱ ña̱ sa̱naꞌmá César yuꞌu̱. Ndisu̱ nï̱ xa̱a̱ i̱ sa̱kanꞌ, te̱ ti̱i̱n kua̱chi̱ te̱ ñu̱u̱ e̱ꞌ ja̱a̱nꞌ. 20 Xaꞌa̱ꞌ a̱ ja̱a̱nꞌ na ni̱ ka̱na̱ i̱ ndoꞌó, te̱ ku̱ni̱ i̱ nuu̱ꞌ ndo̱ꞌ, te̱ kaꞌa̱n i̱ xiinꞌ ndo̱ꞌ. Kua̱chi̱ ndii, xaꞌa̱ꞌ a̱ ña̱ kandixaꞌ i̱ ña̱ ndiatuꞌ i̱ni̱ yooꞌ, ne̱ Israel, tiín ka̱rena yoꞌoꞌ nda̱ꞌaꞌ i̱ ―ni̱ kachi̱ ra̱.

21 Te̱ ni̱ kaꞌa̱n te̱ ja̱a̱nꞌ xiinꞌ ra̱ ndii:

―Nde̱e̱ i̱i̱n tu̱tu̱ tïa̱ꞌan na̱ti̱i̱n ndu̱ nda̱ꞌaꞌ te̱ taꞌanꞌ e̱ꞌ, te̱ ndieeꞌ ñu̱ꞌuꞌ Judea, ña̱ kaꞌán xaꞌa̱ꞌ yoꞌó, te̱ nde̱e̱ i̱i̱n tu̱ te̱ ndieeꞌ i̱kanꞌ tïa̱ꞌan ki̱xi̱n yoꞌoꞌ, te̱ chi̱nduꞌu̱ꞌ ra̱ kua̱chi̱ xaꞌa̱ꞌ u̱nꞌ, uun ka̱ni̱a̱ꞌa ra̱ xaꞌa̱ꞌ u̱nꞌ. 22 Te̱ ndii, kuní ndu̱ ku̱ni̱ so̱ꞌo̱ ndu̱ sa̱a̱ xanini u̱nꞌ xaꞌa̱ꞌ ne̱ kandixaꞌ naa kandixaꞌ u̱nꞌ ja̱a̱nꞌ, sa̱kanꞌ ña̱ xiniꞌ ndu̱ kuento miiꞌ ka̱ ña̱ ki̱ni̱ va̱ ndatuꞌunꞌ ne̱ yivi̱ꞌ xaꞌa̱ꞌ ne̱ ndikún i̱chiꞌ xa̱aꞌ ja̱a̱nꞌ ―ni̱ kachi̱ ra̱.

23 Te̱ ni̱ chi̱nduꞌu̱ꞌ te̱ ja̱a̱nꞌ i̱i̱n kivi̱ꞌ ña̱ ku̱ni̱ so̱ꞌo̱ ka̱ ra̱ xa̱ꞌaꞌ ña̱ ja̱a̱nꞌ. Te̱ kuaꞌa̱ꞌ va̱ ra̱ ni̱ ki̱xi̱n vi̱ꞌe̱ miiꞌ nduꞌu̱ꞌ Pablo kii̱ꞌ ni̱ xa̱a̱ kivi̱ꞌ ja̱a̱nꞌ. Te̱ ndu̱viꞌ ni̱ kaꞌa̱n Pablo xiinꞌ ra̱ xaꞌa̱ꞌ sa̱a̱ ku̱vi̱ ko̱ꞌni̱ e̱ꞌ nda̱ꞌaꞌ Ndiosí, te̱ ka̱ꞌndi̱a̱ chuunꞌ a̱ nuu̱ꞌ e̱ꞌ, te̱ ni̱ xika̱ ra̱ sa̱ka̱ndixaꞌ ña̱ꞌaꞌ ra̱ ña̱ xaꞌa̱ꞌ Jesús kaꞌán tu̱ꞌu̱n nde̱iꞌ Ndiosí, ña̱ ni̱ ke̱ꞌi̱ Moisés, xiinꞌ ña̱ ni̱ ke̱ꞌi̱ te̱ ni̱ kaꞌa̱n tiakú tu̱ꞌu̱n a̱. 24 Te̱ sa̱va̱ te̱ ja̱a̱nꞌ ni̱ ka̱ndi̱xaꞌ ña̱ ni̱ kaꞌa̱n Pablo, te̱ sa̱va̱ tu̱ku̱ ra̱ nï̱ ka̱ndi̱xaꞌ ña̱ ja̱a̱nꞌ. 25 Te̱ xaꞌa̱ꞌ ña̱ nï̱ nakuitá kuento ra̱ ndii, ni̱ xa̱ꞌaꞌ kieeꞌ ra̱ kuaꞌa̱n ra̱, sa̱kanꞌ na ni̱ kaꞌa̱n ka̱ Pablo ña̱ yo̱ꞌo̱ꞌ xiinꞌ ra̱ ndii:

―Va̱ꞌa̱ va̱ ni̱ kaꞌa̱n Espíritu Santo xiinꞌ ne̱ xii̱ꞌ ya̱taꞌ e̱ꞌ, xiinꞌ ña̱ ni̱ ke̱ꞌi̱ Isaías, te̱ ni̱ kaꞌa̱n tiakú tu̱ꞌu̱n Ndiosí ndii:

28 ’Xaꞌa̱ꞌ a̱ ja̱a̱nꞌ na, kuní a̱ ña̱ ku̱nda̱ni̱ ndo̱ꞌ vi̱ti̱n, ña̱ Ndiosí ndii, nuu̱ꞌ ne̱ tukuꞌ tiꞌviꞌ a̱ ña̱ kaꞌán xaꞌa̱ꞌ ña̱ sa̱kakú a̱ yooꞌ. Te̱ ne̱ ja̱a̱nꞌ ndii, ku̱ni̱ so̱ꞌo̱ xna̱ꞌa̱ ni̱a̱ a̱ ―ni̱ kachi̱ ra̱.

29 Te̱ kii̱ꞌ ndi̱ꞌi̱ ni̱ kaꞌa̱n Pablo ña̱ ja̱a̱nꞌ ndii, ndi̱e̱eꞌ va̱ kaniꞌ taꞌanꞌ te̱ judío ja̱a̱nꞌ kuento ni̱ ki̱e̱e ra̱ kuaꞌa̱n ra̱. 30 Te̱ niiꞌ uvi̱ kuiya̱ ni̱ ndoo̱ ka̱ Pablo vi̱ꞌe̱ miiꞌ ni̱ ta̱tu̱ ra̱ i̱kanꞌ. Te̱ ni̱ na̱ti̱i̱n ra̱ sa̱kuuꞌ ne̱ ni̱ xaꞌa̱n ko̱to̱ ña̱ꞌaꞌ i̱kanꞌ. 31 Kii̱ꞌ sa̱kanꞌ ndii, kaꞌán ndo̱so̱ꞌ ra̱ xaꞌa̱ꞌ sa̱a̱ kuní Ndiosí ka̱ꞌndi̱a̱ chuunꞌ a̱ nimá e̱ꞌ, xiinꞌ xaꞌa̱ꞌ xto̱ꞌo̱ e̱ꞌ Jesucristo. Te̱ ni̱ xa̱a̱ ra̱ ña̱ ja̱a̱nꞌ xiinꞌ ña̱ ndi̱e̱ni, te̱ kö̱o̱ꞌ tu̱ ni̱ xi̱kui̱taꞌnu̱ nuu̱ꞌ ra̱ xaꞌa̱ꞌ ña̱ ja̱a̱nꞌ.