11
1 A Sofar Namaæanin odgovori i reèe: 2 Zar na mnoge rijeèi nema odgovora? ili æe èovjek govorljiv ostati prav? 3 Hoæe li tvoje laži umuèkati ljude? i kad se ti rugaš, zar te neæe niko posramiti? 4 Jer si rekao: èista je nauka moja, i èist sam pred oèima tvojim. 5 Ali kad bi Bog progovorio i usne svoje otvorio na te, 6 I pokazao ti tajne mudrosti, jer ih je dvojinom više, poznao bi da te Bog kara manje nego što zaslužuje tvoje bezakonje. 7 Možeš li ti tajne Božije dokuèiti, ili dokuèiti savršenstvo svemoguæega? 8 To su visine nebeske, šta æeš uèiniti? dublje je od pakla, kako æeš poznati? 9 Duže od zemlje, šire od mora. 10 Da prevrati, ili zatvori ili sabere, ko æe mu braniti? 11 Jer zna ništavilo ljudsko, i videæi nevaljalstvo zar neæe paziti? 12 Èovjek bezuman postaje razuman, premda se èovjek raða kao divlje magare. 13 Da ti upraviš srce svoje i podigneš ruke svoje k njemu, 14 Ako je bezakonje u ruci tvojoj, da ga ukloniš, i ne daš da nepravda bude u šatorima tvojim, 15 Tada æeš podignuti lice svoje bez mane i stajaæeš tvrdo i neæeš se bojati; 16 Zaboraviæeš muku, kao vode koja proteèe opominjaæeš je se; 17 Nastaæe ti vrijeme vedrije nego podne, sinuæeš, biæeš kao jutro; 18 Uzdaæeš se imajuæi nadanje, zakopaæeš se, i mirno æeš spavati. 19 Ležaæeš, i niko te neæe plašiti, i mnogi æe ti se moliti. 20 Ali oèi æe bezbožnicima išèiljeti, i utoèišta im neæe biti, i nadanje æe im biti izdisanje.