20
Злостављање од Пасхора, Јеремија прориче Вавилонско ропство, и јада се што је постао пророк.
1 А Пасхор син Имиров, свештеник, који беше старешина у дому Господњем, чу Јеремију где пророкује те речи. 2 И удари Пасхор пророка Јеремију, и метну га у тамницу на горњим вратима Венијаминовим уз дом Господњи. 3 А сутрадан кад Пасхор изведе Јеремију из тамнице, рече му Јеремија: Господ ти наде име не Пасхор него Магор-Мисавив. 4 Јер овако вели Господ: Ево, ја ћу пустити на те страх, на тебе и на све пријатеље твоје, који ће пасти од мача непријатеља својих, и очи ће твоје видети, и свега ћу Јуду дати у руке цару вавилонском, који ће их одвести у Вавилон, и побиће их мачем. 5 И даћу све богатство тог града и сав труд његов и све што има драгоцено, и све благо царева Јудиних даћу непријатељима њиховим у руке, и разграбиће и узети и однети у Вавилон. 6 И ти, Пасхоре, и сви који живе у твом дому отићи ћете у ропство; и доћи ћеш у Вавилон и онде ћеш умрети и онде ћеш бити погребен ти и сви пријатељи твоји, којима си пророковао лажно.
7 Наговарао си ме, Господе,
и дадох се наговорити;
био си јачи од мене
и надвладао си ме;
на подсмех сам сваки дан,
свак ми се подсмева.
8 Јер од кад говорим, вапим,
ради насиља и пустошења вичем,
јер ми је реч Господња на поругу
и на подсмех сваки дан.
9 И рекох: Нећу Га више помињати,
нити ћу више говорити у име Његово;
али би у срцу мом као огањ разгорео,
затворен у костима мојим,
и уморих се задржавајући га,
и не могох више.
10 Јер чујем поруге од многих, страх од свуда:
Прокажите да прокажемо;
сви који беху у миру са мном,
вребају да посрнем:
Да ако се превари,
те ћемо га надвладати и осветићемо му се.
11 Али је Господ са мном
као страшан јунак;
зато они који ме гоне спотакнуће се
и неће надвладати;
посрамиће се врло;
јер неће бити срећни,
срамота вечна неће се заборавити.
12 Зато, Господе над војскама,
који кушаш праведника,
који видиш бубреге и срце,
дај да видим Твоју освету на њима,
јер Теби казах парбу своју.
13 Певајте Господу, хвалите Господа,
јер избави душу сиромаху из руке зликовачке.
14 Проклет да је дан у који се родих!
Дан, у који ме роди мати моја, да није благословен!
15 Проклет да је човек који јави оцу мом
и врло га обрадова говорећи: Роди ти се син.
16 И тај човек да би био као градови које Господ затре и не би Му жао!
Нека слуша вику ујутру и вриску у подне,
17 Што ме не усмрти у утроби материној
да би ми мати моја била гроб,
и утроба њена да би остала до века трудна.
18 Зашто изиђох из утробе
да видим муку и жалост
и да се сврше у срамоти дани моји?