21
На питање цара Седекије прориче Јеремија разорење Јерусалима и показује шта је једини пут спасења.
1 Реч која дође Јеремији од Господа кад посла к њему цар Седекија Пасхора сина Мелхијиног и Софонију сина Масијиног свештеника, и поручи: 2 Упитај Господа за нас, јер Навуходоносор, цар вавилонски, завојшти на нас; еда би нам учинио Господ по свим чудесима својим, да отиде од нас.
3 А Јеремија им рече: Овако реците Седекији: 4 Овако вели Господ Бог Израиљев: Ево, ја ћу окренути натраг оружје што је у вашим рукама, којим се бијете с царем вавилонским и с Халдејцима који су вас опколили иза зидова, и скупићу их усред тог града. 5 И ја ћу војевати на вас руком подигнутом и мишицом крепком и гневом и јарошћу и жестином великом. 6 И побићу становнике тог града, и људе и стоку; од помора великог помреће. 7 А после, вели Господ, даћу Седекију цара Јудиног и слуге њихове и народ, оне који остану у том граду од помора, од мача и од глади, у руке Навуходоносору цару вавилонском и у руке непријатељима њиховим и у руке онима који траже душу њихову, те ће их побити мачем, неће их жалити ни штедети нити ће се смиловати.
8 А народу том реци: Овако вели Господ: Ево ја стављам пред вас пут к животу и пут к смрти. 9 Ко остане у том граду, погинуће од мача или од глади или од помора; а ко изађе и преда се Халдејцима који су вас опколили, остаће жив, и душа ће му бити место плена. 10 Јер окретох лице своје томе граду на зло, а не на добро, говори Господ; у руке цару вавилонском биће предан, и он ће га спалити огњем.
11 А за дом цара Јудиног чујте реч Господњу: 12 Доме Давидов, тако вели Господ,
судите свако јутро,
и коме се отима
избављајте га из руку насилникових
да не изиђе као огањ гнев мој
и разгори се да га нико не може угасити
за злоћу дела ваших.
13 Ево ме на тебе,
који седиш у долини,
као стена у равници,
говори Господ,
на вас, који говорите:
Ко ће доћи на нас?
И ко ће ући у станове наше?
14 Јер ћу вас покарати по плоду дела ваших,
вели Господ,
и распалићу огањ у шуми његовој,
који ће прождрети све што је око њега.