22
Прорицање против царева Салума, Јоакима и Јехоније.
1 Овако говори Господ: Сиђи у дом цара Јудиног, и реци онде ову реч, 2 и кажи: Слушај реч Господњу, царе Јудин, који седиш на престолу Давидовом, ти и слуге твоје и народ твој, који улазите на ова врата. 3 Овако вели Господ: Чините суд и правду, и коме се отима избављајте га из руку насилникових, и не чините криво иностранцу ни сироти ни удовици, и не чините им силу, и крв праву не проливајте на овом месту. 4 Јер ако доиста узрадите ово, улазиће на врата овог дома цареви, који седе место Давида на престолу његовом, на колима и на коњима, они и слуге њихове и народ њихов. 5 Ако ли не послушате ове речи, заклињем се собом, вели Господ, да ћу опустети тај дом. 6 Јер овако вели Господ за дом цара Јудиног:
Ти си ми Галад
и врх ливански,
али ћу те обратити у пустињу,
у градове у којима се не живи.
7 И спремићу на тебе затираче,
сваког с оружјем,
и посећи ће твоје красне кедре
и побацати их у огањ.
8 И многи ће народи пролазити мимо тај град, и говориће један другом: Зашто учини ово Господ од тог града великог? 9 И рећи ће: Јер оставише завет Господа Бога свог, и клањаше се другим боговима и служише им.
10 Не плачите за мртвим нити га жалите;
него плачите за оним који одлази,
јер се неће више вратити
нити ће видети своје постојбине.
11 Јер овако говори Господ о Салуму сину Јосије, цара Јудиног, који цароваше место Јосије оца свог, који отиде из овог места: неће се више вратити. 12 Него ће умрети у месту куда га одведоше у ропство, и неће више видети ове земље.
13 Тешко оном који гради своју кућу не по правди,
и клети своје не по правици,
који се служи ближњим својим низашта
и плату за труд његов не даје му;
14 Који говори: Саградићу себи велику кућу
и простране клети;
и разваљује себи прозоре,
и облаже кедром и маже црвенилом.
15 Хоћеш ли царовати кад се мешаш с кедром?
Отац твој није ли јео и пио?
Кад чињаше суд и правду,
тада му беше добро.
16 Даваше правицу сиромаху и убогоме,
и беше му добро;
није ли то познавати ме?
Говори Господ.
17 Али очи твоје и срце твоје иду само за твојим добитком
и да проливаш крв праву
и да чиниш насиље и кривду.
18 Зато овако вели Господ за Јоакима сина Јосије цара Јудиног:
Неће нарицати за њим:
Јаох брате мој! Или: Јаох сестро!
Неће нарицати за њим:
Јаох господару! Или: Јаох славо његова!
19 Погребом магарећим погрепшће се,
извући ће се и бациће се иза врата јерусалимских.
20 Изиђи на Ливан и вичи,
и на Васану пусти глас свој,
и вичи преко бродова,
јер се сатрше сви који те љубе.
21 Говорих ти у срећи твојој,
а ти рече: Нећу да слушам;
то је пут твој од детињства твог
да не слушаш глас мој.
22 Све ће пастире твоје однети ветар,
и који те љуби отићи ће у ропство;
тада ћеш се посрамити и постидети
за сву злоћу своју.
23 Ти седиш на Ливану,
гнездо вијеш на кедрима,
како ћеш бити љупка,
кад ти дођу муке и болови као породиљи!
24 Како сам ја жив, вели Господ, да би Хонија син Јоакима цара Јудиног био прстен печатни на десној руци мојој, и оданде ћу те отргнути. 25 И даћу те у руке онима који траже душу твоју, и у руке онима којих се бојиш, у руке Навуходоносору цару вавилонском и у руке Халдејцима. 26 И бацићу тебе и матер твоју која те је родила у земљу туђу, где се нисте родили, и онде ћете помрети. 27 А у земљу у коју ћете желети да се вратите, нећете се вратити у њу.
28 Је ли тај човек Хонија ништав идол изломљен?
Је ли суд у коме нема милине?
Зашто бише истерани, он и семе његово,
и бачени у земљу, које не познају?
29 О земљо, земљо, земљо!
Чуј реч Господњу.
30 Овако вели Господ:
Запишите да ће тај човек бити без деце
и да неће бити срећан до свог века;
и нико неће бити срећан од семена његовог,
који би седео на престолу Давидовом
и још владао Јудом.