17
Наставак: Јов види око себе само беду и пред собом само гроб.
1 Дух се мој квари, дана мојих нестаје;
гробови су моји.
2 Код мене су ругачи,
и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
3 Дај ми ко ће јамчити код Тебе;
ко је тај који ће се руковати са мном?
4 Јер си од њиховог срца сакрио разум;
зато их нећеш узвисити.
5 Ко ласка пријатељима,
његовим ће синовима очи посахнути.
6 Учинио је од мене причу народима,
и постао сам бубњање међу њима.
7 Потамнело је око моје од јада,
и сви уди моји посташе као сен.
8 Зачудиће се томе прави,
и безазлени ће устати на лицемере.
9 Али ће се праведник држати свог пута,
и ко је чистих руку већма ће ојачати.
10 А ви вратите се свиколики и ходите;
нећу наћи мудра међу вама.
11 Дани моји прођоше,
мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
12 Од ноћи начинише дан,
и светлост је близу мрака.
13 Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа;
у тами ћу прострети постељу себи.
14 Гробу вичем: Ти си отац мој;
црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
15 И где је сада надање моје?
Моје надање ко ће видети?
16 У гроб ће сићи,
починуће са мном у гробу.