18
Вилдадов други говор: описује, после оштрог говора Јову, неизбежну пропаст безбожникову.
1 А Вилдад Сушанин одговори и рече:
2 Кад ћете свршити разговор?
Оразумите се, па ћемо онда говорити.
3 Зашто се мисли да смо као стока?
Зашто смо гадни у вашим очима?
4 Који растржеш душу своју у јарости својој,
хоће ли се тебе ради оставити земља
и стена се преместити са свог места?
5 Да, видело безбожних угасиће се,
и искра огња њиховог неће сијати.
6 Видело ће помркнути у шатору његовом,
и жижак ће се његов угасити у њему.
7 Силни кораци његови стегнуће се,
и обориће га његова намера.
8 Јер ће се увалити у замку ногама својим
и наићи ће на мрежу;
9 Ухватиће га замка за пету
и свладаће га лупеж.
10 Сакривено му је пругло на земљи,
и клопка на стази.
11 Од свуда ће га страхоте страшити
и тераће га устопце.
12 Изгладнеће сила његова,
и невоља ће бити готова уза њ.
13 Појешће жиле коже његове,
појешће жиле његове првенац смрти.
14 Ишчупаће се из стана његовог узданица његова,
и то ће га одвести к цару страшном.
15 Наставаће се у шатору његовом, који неће бити његов,
посуће се сумпором стан његов.
16 Жиле ће се његове посушити оздо,
и озго ће се сасећи гране његове.
17 Спомен ће његов погинути на земљи,
нити ће му име бити по улицама.
18 Одагнаће се из светлости у мрак,
и избациће се из света.
19 Ни сина ни унука неће му бити у народу његовом,
нити каквог остатка у становима његовим.
20 Чудиће се дану његовом који буду после њега,
а који су били пре обузеће их страх.
21 Такви су станови безаконикови,
и такво је место оног који не зна за Бога.