14
Похвала правој мудрости у човечијем животу.
1 Мудра жена зида кућу своју,
а луда својим рукама раскопава.
2 Ко ходи право, боји се Господа;
а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 У устима је безбожниковим прут охолости,
а мудре чувају уста њихова.
4 Где нема волова, чисте су јасле;
а обилата је летина од силе воловске.
5 Истинит сведок не лаже,
а лажан сведок говори лаж.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је;
а разумном је знање лако наћи.
7 Иди од човека безумног,
јер нећеш чути паметне речи.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој,
а безумље је безумних превара.
9 Безумнима је шала грех,
а међу праведнима је добра воља.
10 Срце свачије зна јад душе своје;
и у весеље његово не меша се други.
11 Дом безбожнички раскопаће се,
а колиба праведних цветаће.
12 Неки се пут чини човеку прав,
а крај му је пут к смрти.
13 И од смеха боли срце,
и весељу крај бива жалост.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца,
али га се клони човек добар.
15 Луд верује свашта,
а паметан пази на своје кораке.
16 Мудар се боји и уклања се од зла,
а безуман навире и слободан је.
17 Нагао човек чини безумље,
а пакостан је човек мрзак.
18 Луди наслеђује безумље,
а разборити венчава се знањем.
19 Клањају се зли пред добрима
и безбожни на вратима праведног.
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом,
а богати имају много пријатеља.
21 Ко презире ближњег свог греши;
а ко је милостив убогима, благо њему.
22 Који смишљају зло, не лутају ли?
А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 У сваком труду има добитка,
а говор уснама само је сиромаштво.
24 Мудрима је венац богатство њихово,
а безумље безумних остаје безумље.
25 Истинит сведок избавља душе,
а лажан говори превару.
26 У страху је Господњем јако поуздање,
и синовима је уточиште.
27 Страх је Господњи извор животу
да се човек сачува од пругала смртних.
28 У мноштву је народа слава цару;
а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума;
а ко је нагао показује лудост.
30 Живот је телу срце здраво,
а завист је трулеж у костима.
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог;
а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 За зло своје повргнуће се безбожник,
а праведник нада се и на самрти.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека,
а шта је у безумнима познаје се.
34 Правда подиже народ,
а грех је срамота народима.
35 Мио је цару разуман слуга,
али на срамотног гневи се.